Trieste, Italy <3 December 2017

Make your weird light shine bright so the other weirdos know where to find you. Ako sam nešto naučila u ovoj godini, onda je to da prave stvari dolaze tek onda kad pustiš sve za šta si se grčevito držao zbog prividnog osećaja sigurnosti. Važi za želje, za stvari, za ljude… Za sve.
2017. godina mi je bila jedna od najuzbudljivjih godina u životu, sa najviše lekcija do sada. Prošla sam kroz jedan žestoki mentalni rolerkoster na različitim životnim poljima, za koji sada, sa ove tačke gledišta, mogu da kažem da je najbolja stvar koja je mogla da mi se desi. Nije uvek bilo prijatno (nije uopšte bilo prijatno), ali baš u tome i jeste poenta. Ponekad je potrebno da nas nešto prodrma kako bismo se sami mrdnuli, naučili nešto i bili srećniji nego što bismo ikada bili da je sve išlo kao po loju. Krajem svake godine pravim godišnji review sa svim lekcijama i poukama koje sam izvukla u prethodnih 12 meseci, s tim što ću ga ove prvi put podeliti sa vama. Neke od tih lekcija su se provlačile kroz moje postove, a neke ćete danas prvi put čuti.

LOŠA DEŠAVANJA NE PODRAZUMEVAJU I LOŠ OSEĆAJ NA DUŽE STAZE
Da su bol i tuga okej, ali da je hronična patnja izbor – jedna je od najvažnijih lekcija iz knjige „Put tuge“ Horhea Bukaja.
Naravno da niko neće pevati kada mu se dešavaju neprijatne stvari, ali uvek može da odluči šta će one izvući iz njega (ovo dokazuje i Viktor Frankl u knjizi “Zašto se niste ubili”, ako niste, čitajte obavezno!).  Sredinom godine sam doživela nekoliko stvari koje nisu bile baš sjajne (nisu bile uopšte sjajne), ali sam zbog apsolutno svake od njih uradila bar deset stvari koje su me učinile milion puta srećnijom. Neću detaljisati jer su u pitanju privatne stvari koje uključuju i druge ljude, ali vam sa sigurnošću mogu potvrditi ovo što piše u podnaslovu. Na kraju je na nama da li ćemo iz svega izvući ono najbolje moguće ili se samosažaljevati doveka i tražili krivca u drugome. To bi ujedno i bio moj odgovor na pitanje par bliskih osoba „Kako ja tako „malo patim“ i kad bi objektivno trebalo.“ Naravno da ima trenutaka kad je sve crno i misliš da to nikad neće proći, ali je činjenica da hoće – apsolutno sve. Iako je kliše, rečenica “Sve će proći” mi je mnogo puta pomogla kad sam se osećala loše. Prisetim se kako sam izgurala i mnogo gore situacije i odmah mi bude lakše.

NIŠTA SE NEĆE DESITI DOK NE MRDNEŠ
Pored svih sjajnih okolnosti koje su se poklapale u moju korist u drugoj polovini godine, moram priznati da sam i sama dosta izašla iz svoje zone komfora i odradila puno toga za šta sam dugo pričala da hoću, ali nikako nisam počinjala. Apsolutno sam se uverila u to da se ništa neće desiti dok ne mrdneš, a da će se sve moguće promeniti čim napraviš prvi i najmanji korak. Kod mene više ne postoji ono „Kad bude bilo to i to, pa ću tad“, svako čekanje je protraćen trenutak koji je mogao da bude magičan.

NAJBITNIJE JE SA KAKVIM LJUDIMA PROVODIŠ VREME
Odavno slušam koliko je bitno sa kakvim ljudima provodiš vreme, ali sam tek u 2017. definitivno osetila šta to zapravo znači. Uključivanjem novih ljudi u svoj život, onih sa kojima sam na istoj talasnoj dužini, shvatila sam koliko su mi svi do sada uticali na “mozak”. Kad kažem mozak, mislim na način razmišljanja i gledanja na stvari jer, koliko god mi poricali, neminovno upijamo od ljudi sa kojima provodimo najviše vremena. Počela sam od inspirativnih ljudi sa neta (poput Marie Forleo, Tima Ferrissa itd.) da bih na kraju sedela u prostoriji sa gomilom ljudi koji imaju majndset baš poput ovih online.

KAD SI AUTENTIČAN, PRAVI LJUDI DOĐU
Možemo da se lažemo do sutra, ali većina nas je bar u nekom trenutku uradila ili nije uradila nešto zbog razmišljanja o tuđem mišljenju. Konkretno – ja nisam objavljivala na blogu i društvenim mrežama neke stvari koje sam želela jer sam mislila da to nikoga neće zanimati, niko to neće čitati… Ipak sam na kraju to uradila i znate šta se desilo? Dobila sam gomilu ljudi koji su želeli baš to i upoznala sam istomišljenike koji mi svakog dana ulepšavaju život. Pod ovim mislim na čitavu promenu koncepta bloga i dodavanje tema pored kozmetike.

„UBIJANJE“ VREMENA SA LJUDIMA KOJI TE UBIJAJU JE RAVNO SAMOUBISTVU
U 2016. sam se mnogo puta nalazila u nekim većim društvima koja mi nisu uvek prijala, samo da bih se našla na određenom mestu. U 2017. sam shvatila da ću radije ostati kući da radim nešto što mi prija ili mi koristi, umesto da blejim sa ljudima nakon kojih se osećam ispijeno. Toliko inspirativnih ličnosti ima u knjigama i na YT da ću radije popiti kafu slušajući njih umesto sa onima sa kojima bih „ubila“ vreme u pravom smislu te reči. Dobre knjige, dobri filmovi, inspirativni ljudi sa neta i za mene neizostavni TED govori su odličan način da kvalitetno provedete vreme i usput nešto naučite.

NISU SVI ZA ZAUVEK… NEKI TREBA DA ODLETE
ovom tekstu sam detaljno pisala na tu temu i što sam starija, sve više shvatam značaj ove priče.
Mnogo je bitno kakvim ljudima smo okruženi, mnogo je bitno šta oni izazivaju u nama i šta mi u njima. Toksični odnosi nikada nisu dobri ni za jednu stranu i nikada nećete moći da usrećite nekoga ko ne usrećuje vas, i obrnuto. Neki ljudi su tu da nam prođu kroz život I nastave dalje, što ne znači da je bilo ko tu loš, već samo da više nema onom drugom šta da da. Imam prijatelje koji su tu čitavog mog života i koje smatram porodicom, ali ima i onih koji su mi bili sjajni u nekom periodu, a onda su prestali to da budu. Tada je razilaženje najpoštenija moguća stvar za obe strane.

UVEK JE POENTA U LJUDIMA
I tačka. Kad pogledam sve napisano, jasno je da se kroz sve provlače ljudi i da sam u 2017. najviše lekcija naučila o ljudima i međuljudskim odnosima. Ja sam takav tip osobe da volim da imam ljude oko sebe, ali mi je sa druge strane kvalitet mnogo važniji od kvantiteta. Pored svih koji su godinama uz mene, u 2017. sam upoznala još dosta ljudi od kojih su mi neki postali bliski i smatram da zbog toga u 2018. ulazim daleko bogatija. I zbog svih onih koje sam možda i znala ranije, ali sam se zbližila sa njima tek u 2017.
Zbog vas koji čitate blog i pratite me na mrežama – mislim da niste ni svesni koja ste podrška i koliko me obraduje kad mi kažete da vam je neki moj tekst značio, bilo kao pomoć ili inspiracija. S druge strane, koliko vi meni pomognete kad mi pošaljete link nečega za šta znate da bi mi se dopalo. Hvala vam! <3

NEĆE SE SVI SLAGATI SA TOBOM I TO JE OK
Što si više u prilici da iskazuješ svoje mišljenje, to su veće šanse da se neko neće složiti sa tobom. Još ako ti život nije krš nad kojim kukaš 24/7 i trudiš se da nešto u njemu promeniš na bolje, ogromne su šanse da naletiš na nekog ko će se svim silama truditi da te ubedi da je država, Bog, sudbina ili vasiona kriva za sve, a da smo mi mali, jadni, nemoćni i ništa ne zavisi od nas. Puno sam napredovala u neslušanju takvih umova i što je najbitnije, u neubeđivanju istih u suprotno. Verujte mi na reč, nećete takve ubediti da svetla ipak ima, njihovo crnilo je jače od toga, a vi ćete samo ispasti “grbavi”. Čim ne kukaš i ne žališ se, mnogi misle da uvek sve ide po loju i “lako je tebi”. U 2017. sam definitivno naučila da samo odgovorim sa “Da, lako je meni”, bez preteranog objašnjavanja o tome kako i ja imam probleme i prepreke, samo ih gledam i rešavam na drugačiji način, umesto da sedim i kukam. Svakako da ponekad sedim i kukam 😀 , ali se trudim da budem svesna toga i da se nakon “kuknjave” bacim na rešavanje.

KARAKTER SE MENJA
Moj karakter ume da bude težak. Zbog svoje eksplozivnosti umem da pravim svađu i kad ne mora da je bude, umem da dramim na druge kad sam nervozna, umem da se „branim“ kad me niko ne napada itd. I iskreno, bilo je najlakše reći kako je to urođeno i eto takva sam, umesto da malo popričam sa sobom i poradim na tome da moje reakcije budu adekvatnije. U poslednjih šest meseci sam značajno poradila na mnogim svojim osobinama koje su mi smetale i upravo zato ne verujem u one priče da je neko takav kakav je, to su samo izgovori za nerad na sebi. Temperament je urođen, karakter se gradi i upravo on određuje kakvo će nam ponašanje biti u skladu sa temperamentom. Na samokontroli i emocionalnoj inteligenciji se radi, a dve sjajne knjige koje su mi dosta pomogle u tome su Emocionalna inteligencija i (ponovo) Zašto se niste ubili.

RAD JE STVORIO ČOVEKA
Nikada nisam bila od onih koji mogu da bleje po ceo dan u prazno i da im bude lepo, ali sam u 2017. definitivno naučila koliko rad oplemenjuje čoveka. Bilo kakav rad, pa makar i fizički poput sređivanja dvorišta me učinio da se osećam milion puta bolje nego da sam ostala da ležim u krevetu do pola dana. Da ne pričam o tome kad radite ono što volite – onda je ispunjenost zagarantovana i nema prostora za žalopojke. Uvek se setim kako mi je majka pre nekoliko godina za jednu ženu rekla „Ona radi, nema kad da kuka“, a tek sada sam shvatila pravu vrednost te rečenice.

POSAO ĆEŠ UVEK NAĆI, SAMO AKO ZAISTA ŽELIŠ DA RADIŠ
Kada je ova tema u pitanju, pripremam čitav post vezano za nju. Iako deluje banalno, jako je kompleksna što ćete videti kada budem objavila to što planiram. Za sada neka bude samo ovo – ne brinite, biće posla uvek 🙂

DA BI NEŠTO DOBIO, NEŠTO MORAŠ I DA „ŽRTVUJEŠ“
Godinama unazad, moj život se svodio na zadovoljstva i uživanja zbog kojih sam zapostavila neke bitne stvari. Bilo mi je najbitnije da svakog trenutka mogu da budem gde god poželim, umesto da prvo odradim šta treba, pa onda sve ono što želim u tom trenutku. Sada to više nije tako, pa tri dana tokom kojih 24 časa mogu da radim šta hoću, koristim na mnogo bolji način nego ranije, dok preostala 4 dana radim sve ono što mi se možda u trenutku ne radi, ali znam da je na duže staze ispravno.

DRUŠTVENE MREŽE SU ODLIČAN SLUGA, ALI LOŠ GOSPODAR
Mislim da sam o ovoj temi toliko pisala da je postalo jasno da mi je obeležila 2017. Što je najjače, još nisam završila 🙂
Nakon skoro godinu dana „apstinencije“, zatim vraćanja, analiziranja i svega ostalog, mirne duše mogu da kažem da sam naučila kako da koristim društvene mreže u svoju korist, umesto da upravljaju mnome. Linkovaću ovde sve tekstove vezane za društvene mreže.
Kako da imaš savršen život poput mog
Društvene mreže – šta se desi kad preteraš?
Kako da se skineš sa drutvenih mreža i provodiš manje vremena na internetu
Kako sam isključila internet i uključila život

NOVAC (NE) KUPUJE SREĆU
O tome sam pisala čitav tekst, tako da ovde neću dužiti. U suštini, naučila sam kako novac može, a kako ne može da kupi sreću. Prestala sam da gomilam nepotrebne stvari i izbacila iz ormara/nesesera sve što ne koristim ili smatram da mi nije potrebno. Više od pola ormara sam dala u dobrotvorne svrhe i poklonila svu šminku koja mi nije bila potrebna, a uz to sam i prestala da kupujem neobuzdano.

ONO ŠTO NE ŽELIŠ, TI POKAZUJE ŠTA ŽELIŠ
Mnogo puta sam “silila” sebe da shvatim šta želim, krivila se zato što ne znam šta bih tačno vezano za nešto i sl. S druge strane bih se žalila kada su u pitanju stvari koje ne želim, dešavanja, ljudi kakve ne želim… I onda sam shvatila! Sve ono što ne želim mi zapravo pokazuje šta želim, pa hajde da okrenem to u svoju korist. Svaki put kad mi se desilo nešto što nisam želela ili kada bih upoznala nekoga čije mi se osobine nimalo ne dopadaju, stavljala bih na spisak sve suprotno od toga, napravila listu stvari koje ŽELIM i u sekundi promenila svoje raspoloženje i tok misli. Citiraću Tonija Robinsa: “Where focus goes, energy flows”, a ja sam odlučila da moja energija ide na stvari koje želim, a ne suprotno.

PUSTI DOBRE STVARI DA SE DESE!
Ovo je priča sa početka teksta. Odgovorno tvrdim, sve dok se ne rešimo loših stvari, one dobre neće doći. Sve dok si okružen lošim ljudima, dobri neće doći. Sve dok se grčevito držiš za “sigurno”, ono najlepše će ti otići ispred nosa. Sve dok pristaješ na malo, veliko će biti miljama daleko, nećeš biti ni sposoban da ga vidiš i mislićeš da ne postoji.

Kada pogledate sve ove stavke, i više je nego jasno koliko sam zapravo naučila u protekloj godini. Da ironija bude veća, odabrala sam one najbitnije stvari, a bilo Ih je još. Zato u 2018. ulazim malo mudrija nego u 2017. i sa potpuno drugačijim životom nego tada. I nadam se da će 2018. biti bolja nego ikad! 🙂

Jovana i Andrea su pisale tekst na istu temu, pa pogledajte ovde i ovde šta su one sve naučile u 2017.

Kakva je bila vaša 2017., šta ste vi naučili u njoj? 🙂

One thought on “Šta sam naučila u 2017. godini ?”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *