Dugo sam se premišljala da li da napišem ovaj post, pošto je ideja bloga da prvenstveno pišem o kozmetičkim proizvodima. Ipak… Pošto je ova tema usko povezana, rešila sam da ipak to uradim. Ne volim da pišem o nečemu u šta se ne razumem, a u ovo se i te kako razumem 🙂 Tačnije, imam iskustva. Pre par meseci sam posle hiljadu godina odgledala film “Conffesions of a Shopaholic” (iz kog je i sličica iznad) i osećala sam se kao da gledam i slušam sebe! Samo što ja ne gomilam tako garderobu, već kozmetiku. Ustvari, šta vam pričam, videli ste moje postove, gomile, new in postove… Tu je bilo šminke za prosečnog profesionalnog šminkera. A za par godina bih se možda pojavila na TLC-u u onoj emisiji gde ne mogu od stvari da izađu iz kuće… Ja bih isplivala iz ruževa 🙂 Koliko je moja situacija bila slična onoj iz filma, govori i to da sam počela da rasprodajem kozmetiku koju ne koristim, a većina je bila samo isprobana. To sam počela pre filma, nisam prepisivala :)) Jedina razlika je što ja nisam upala u dugove i niko me nije jurio 😀

Dosadno mi je, mogla bih da odem nešto da kupim… Imam 200 dinara u novčaniku, nema veze, uzeću labelo ili neki jeftiniji ruž. Naravno da mi nije neophodan, ali kakve to veze ima. Ulazim u parfimeriju, ne znam gde bih pre gledala, mirisala. Uh, ovo miriše predobro, jeste da mi je 125. losion, ali stvarno je prelep. Kako da ga ne uzmem?! Nemam dovoljno para trenutno. Nema veze, tu je kartica. A kad plaćam karticom, kao da ne trošim pare, bar takav osećaj imam. Dok ne dođe kraj meseca… Pa idemo opet. Jer, stvarno je neopsiv osećaj stavljanja proizvoda u korpu, a zatim i pakovanje na kasi, i kad vam oni realno nisu potrebni. Kao što alkoholičar pije, mi kupujemo 😀

Ne, ovo nije slika iz parfimerije, već moja kolekcija. Na kraju dođete do ovoga. Imate po hiljadu stvari od svake vrste proizvoda, pritom naravno koristite par, dok ostali stoje. “Možda će nekad zatrebati”. Realno, da sam cela od usana napravljena, ne bi mi sve ovo trebalo. Ali, eto.
Malo sam izguglala simptome koje imaju kupoholičari.

“Postali ste kupoholičar/ka kada se zadovoljstvo kupovine pretvori u jaku, iracionalnu potrebu.Takve osobe ne osećaju olakšanje kad nešto kupe, već veliko zadovoljstvo. Ta euforija motiviše na još, još, još!”

Interesantno je da se ovde stavlja znak jednakosti između devojke koja dnevno kupi 10 krpica kod Kineza, i one koja za dva sata “popegla” sve svoje kreditne kartice u prestoničkim tržnim centrima. I jedna i druga su kupoholičarke, zato što kupuju impulsivno, često, nemaju kontrolu nad svojim nagonom, modna (u ovom slučaju kozmetička) ponuda magnetski deluje na njih i zaokuplja im misli toliko da ih ometa u svakodnevnom životu. Zaustavljaju se tek kada im bude odbijena svaka kartica ili im ponestane gotovine. “Novi model”, “popust”, “sniženje”, “poslednji komad”, “nedostaje mi još samo ovo”, neki su od izgovora.

Najbolji lek od kupoholičarskih sklonosti je SAMOKONTROLA. Odreći se svih kreditnih kartica, vratiti čekove, ne zagledati izloge i ne odazivati se neprestano na sniženja, akcije… Pravite spiskove i po njima kupujte. Ako vidite nešto u radnji i jako poželite to da kupite, stanite. Recite sebi da ćete se vratiti sutra. Za to vreme ćete shvatiti da niste to toliko ni želeli, da vam ne treba.

*izvor

Sve napisano potpisujem ( a volela bih da čujem i komentar Dressing Case i glasove razuma Pirlitanje i Šmizletina :p ). Posebno bih skrenula pažnju na taj osećaj dok se kupuje jer… zbog toga i kupujemo. Zbog toga gomilamo. I sledeći put kad osudite nekog zato što ima hiljadu stvari, zapitajte se. A ukoliko vi gomilate, stavite sve na papir. Sve što ste kupili. Kada sam shvatila da sam skoro 100 evra za kratak vremenski period potrošila na stvari koje mi nisu bile ni neophodne, ni potrebne, na stvari koje sam posle dva dana “ćušnula” i ne znam gde se nalaze, i te kako sam se zapitala. Još nešto, ukoliko mislite da gomilaju samo oni kojima pare “prelivaju”, varate se. Isto kao što ne piju i ne puše samo “bogati”. Stvar je u tome što se svako odriče drugih stvari da bi pothranjivao svoju zavisnost, tako to ide. Lično, pre bih odvojila svojih 100 eura za parfem nego za pantalone, bluzu… ručak, izlazak, ukras… Znači, otprilike bih se odrekla svega da bih kupila tu paletu jer mi samo baš ona fali. Drugo, iz cele ove priče sam shvatila koliko zapravo ljudi daju sebi za pravo da komentarišu tuđ novac. Koliko ga neko ima i na šta ga troši je apsolutno lična stvar. Komentari “Ja nikad ne bih dala toliko para, ti nisi normalna”, bla bla bla… Ponavljam, lična stvar. Dobro poznato, prozivanjem drugih, toliko toga govorimo o sebi… 😉

Što se mene lično tiče, ja sam rešila da se lečim, tačnije samokontrolišem 😀 Prvi korak je, pravljenje Wish List (o čemu ćete naravno, biti obavešteni) 🙂 kako bih jasno videla šta mi treba, koliko mi treba. Da li je bolje da imam 50 ruževa koje sam kupila jer mi je dosadno/poželela sam nešto da kupim, pa eto, ili da me glas razuma odvuče od police, da sačuvam pare i kupim nešto što mi možda više treba… Ili više želim. Stay tuned 🙂

Da li poznajete nekog kod kog prepoznajete ove “simptome”?
Ili ih možda vidite kod sebe? Ima li koga ko se “izlečio”? 🙂

P.S. Prilično sam sigurna da ću se potpuno srediti kada dobijem decu… inače će piti mleko za telo ;)))

(Visited 137 times, 2 visits today)

38 thoughts on “Shopaholic?”

  1. Kao sebe da slusam/citam. Bukvalno prelazi u bolest, muka mi je kad pokusam da saberem koju cifru trosim na kozmetiku. Nije mi problem dati i par hiljada na jednu cestitu stvar koja mi je neophodna, ali kad pogledam 100 karmina, koji se mogu svesti na 5 boja ukupno, i izmedju kojih normalna osoba ni ne primeti razliku, slosi mi se. A stalno me nesto tera da kupujem jos, i jos, i jos, hiljadu mazalica za telo, hiljadu olovaka za oci, sva se unezverim u parfimeriji, ne znam gde cu pre, sve mi se cini neophodnim i preko potrebnim, kao da sutra toga vise nece biti, a ja bez istog umreti. A euforija na kasi… Ne moze se opisati. Posle toga sledi griza savesti kuci, i to redovno, medjutim ocigledno nedovoljna jer cu vec sutra ponoviti opet sve.

    1. Razumem te u potpunosti, ma svaku reč. Što se ruževa tiče, skoro mi je drugarica rekla "Aha, to je jedan od onih što im samo ti vidiš razliku". Dovoljno je reći da sam jednom potrošila ruž i to tečni (u tripu sam da se brže troše). Upravo to, nije ni meni žao para, žao mi je što ništa ne iskoristim. A da dam i ne znam koliko para za stvar koju ću stvarno da iskoristim, nije ni najmanje. Zato sam sada napravila wish listu sa malo skupljim stvarima za koje verujem da ću koristiti, a zbog cene neću baš moći da gomilam 😀 I to ti iskreno preporučujem, kad ideš po wish listi, fokusiraćeš se na skupljanje para za to i bićeš srećnija kad kupiš 🙂 Ovo ti kažem iz iskustva jer sam u poslednje vreme mrvicu bolja nego što sam bila. I, još bolji je osećaj kad izađeš iz parfimerije, a znaš da nisi kupio ništa što nije trebalo 🙂

    2. Probala sam i sa zabranama, i sa wish listama, nista to mene ne drzi. Nikada nisam potrosila ruz! Trosim samo stvari za osnovnu higijenu, tipa pasta za zube, tupferi, tonik, gel za tusiranje, micelarnu, i poneku kremu za lice. Od sminke uspevam BB kremu, jer to jos uvek ne gomilam 😀 Koliko puta sam samo odbila izlazak, razmisljajuci sta mogu za tih 1500-2000 da kupim od kozmetike. Nadam se da cu tokom ovog poslednjeg pokusaja obuzvdavanja uspeti da postignem neki rezultat, i smanjiti gomilu, jer cu se uskoro 'udaviti' u njoj 🙂

  2. Dakle sto se karmina tice kao sebe da sam citala ja udjem dodude imam jos jednu slabost-cetkice za sminkanje (a dao bog senku stavim od ispita do ispita, dakle jednom u 100 godina) a u lili ili u bilo koju parfimeriju udjem "samo da pogledam" i uvek zavrsim sa novim.

  3. Slazem se sa apsolutno svime sto si napisala.I ja patim od ove boljke.Za sve je krivo ovo konzumeristicko doba.Najgore mi je kad dodjem kuci iz kupovine i vidim poluprazan novcanik,pa mi dodje da lupam glavom o zid:).U zadnje vreme,medjutim,kad stignem do kase i pogledam u korpu,vidim koliko nepotrebnog tu ima,pa vratim neke proizvode na svoje mesto:) Mali je pomak ali ide nabolje,i to je nesto.Svesna sam da cu bankrotirati ukoliko se ne kontrolisem pa radim na tome. Kristina

    1. Iskreno, ja sam takva od malena, uvek sam volela da imam puno narukvica, labela, šnalica, šta god da je bilo aktuelno u nekom periodu 🙂 Ne potcenjuj se, to je ogroman pomak, to znamo mi sa istim problemom :)))

  4. Popust pa popust na kasi je nešto od čega se odmah unezverim. 🙂 Ali se kontrolišem, nema više new in, dokle god mi ne treba. Dobro i dalje stavrčice kao što su kreme za ruke i labela kupujem pre nego što potrošim prethodne i tu je još po koja stvarčica, ali kontrolišem se. Ja bih radije poslednji dinar dala za putovanje, što ću u buduće i da praktikujem. Uspomena ostane, karmin se ubuđa ili izgubi (nijedan do sad nisam potrošila 🙂 ). Kad god padneš u iskušenje i samokontrola popusti, zovi da spasavamo šta se spasti može! 🙂

    1. Ja i kad nije popust kriziram na kasi i moja majka uvek poludi od toga jer sam gora od malog deteta 😀 Jednom mi nije dala ni žvaku na komad da uzmem, koliko je to nervira 😀 Pametno. Moraću i ja da smislim nešto za šta ću da odvajam svaki put kad bih kupila nepotrebno 🙂 Dala si mi ideju, putovanja su super opcija (za pare koje sam dala na gomilu nepotrebnog poslednjih meseci, sam mogla bar do Istanbula da odem :/ ) Zovem vas na konzilijum, haha, da realno procenite šta mi treba! :)))

    2. Skupljaj pare za putovanje a onda ono ušteđeno tamo spiskaj 😀
      Ovo ti kaže starija, iskusnija sestra Gmg ekipe 🙂 Kada sam bila mlađa teško sam odolevala impulsima, i sada popustim ali dosta ređe pa eto da se nadaš, ima šanse da se izlečiš 😉 L.
      P.S. Ovo gore je bila T :)))

    3. Pretpostavila sam, čim na kraju nije pisalo L :)) To mi je trebalo! 😀 Verujem da će biti bolje, već jeste malo, ali očigledno nedovoljno :)) P.S. TF setovi su mi stvarno trebali … pošto sam pre toga sve isprodavala hahaha :))

  5. Poznajem ove simptome. 😀 Kod sebe. 😀
    Okej, ja se nekako oko kozmetike i kontroliram (ma koga lažem!!!), ali općenito me svaka kupnja neopisivo veseli. Roba & cipele <3 <3

    1. Rekla bih da većina blogerki ima isti problem :))) Takođe, ali kad nagomilam, posle žalim… Mnogo sam srećnija kad nešto potrošim, pa kupim novo ili kad skupim pare za nešto skuplje što sam dugo želela 🙂 Više me to raduje nego gomilanje, ali treba odoleti u parfimeriji! 😀

  6. Da li si u ovom tekstu pisala o meni?!
    Šalu na stranu, pronašla sam se u svakoj rečenici…a i na slici, jer je moja kolekcija balzama za usne veoma slična, pa možda još i veća:)
    Posle svake kupovine kažem sebi "dosta je bilo, preterala si, nećeš više", ali se ipak vratim na staro. Znam da je nerazumno trošiti novac na stvari koje nikada neću stići da potrošim (a možda i isprobam), ali šta da radim…to je jače od mene. Mada, nekada se zapitam…da li treba sebi da uskratim kupovinu nečeg, ako će mi to priuštiti zadovoljstvo i makar na trenutak me učiniti srećnom.
    Predlažem grupnu terapiju za sve zavisnike:)

    1. Isti problem kao sa ostalim zavisnostima – treba odložiti trenutno zadovoljstvo radi kasnijeg opšteg zadovoljstva 😀 Razumem te u potpunosti jer i sama isto to radim. Slažem se, treba nam grupna terapija definitivno, ili bar neka grupa za podršku :))) Bilo bi zabavno, a možda i korisno 🙂

  7. Htela sam jednom da ti napisem da me brines,zasto prodajes toliko proizvoda. jel se drogiras?Ali rekoh,mozda se naljuti.
    Mislim da dok si mlad kupujes sve to,kad imas decu sve je to drugacije,posvetis paznju svom detetu.I ja sam bila ista kao ti.Onda sam krenula da trosim sve sto imam,da sto vise skupljam praznih flasica za post.I 50% sam smanjila.Probaj moju metodu mozda ti krene. 🙂 I primetila sam da skoro nemas post o potrosenim proizvodima.Volela bih kod tebe to da vidim. :*

    1. Pa da si mi napisala je l' se drogiraš, odgovorila bih ti na isti način 🙂 A da si na lep način pitala zbog čega kupujem toliko proizvoda, bez "osuđivačkog" tona, sigurno bih ti lepo odgovorila 🙂
      Upravo to sam i napisala na kraju posta :)) Sigurna sam da će tada situacija biti drugačija, ali ipak neću da žurim sa tim radi lečenja, haha :))
      Čitaš mi misli, baš planiram onaj 5 pan project :)) :*

  8. Mozes odrediti neki odredjeni budzet koji ces posvetiti kupovini kozmetike mjesecno,ipak bi bilo glupo zakinuti nesto sto volis. Moguce je da ces tada samo vise pratiti akcije,ali bitno je da se najbolje izvuce iz tih novaca,zar ne? 🙂
    P.S. citas ovo od osobe koja ima opsesiju odjecom. 😀
    Btw jelly sam ti na kolekciju lip produkata.

    1. Možda je bolja ideja da pravim liste stvari koje mi trebaju, kako ne bih gomilala, mislim da ograničavanje budžeta nije dobra opcija jer će mi jednog meseca nestati puder i maskara npr., pa će mi trebati i za to, dok narednog neću potrošiti ništa. Svakako da nisam mislila da se odričem onog što volim, samo da imam meru :))
      Garderoba mi deluje kao ipak malo bolja opcija, njoj ne ističe rok trajanja i možeš da menjaš non stop, dok ja ne mogu 3 mleka za telo i 3 ruža odednom da stavljam :)))
      Ili ovo govori zavisnik iz mene 😀 Verovatno bih i ja bila na tvoju garderobu :)))

  9. Misim da imam sličan problem, samo štto moja bolest je usmerena high brendovima, i nije mi žao da dam i po 5 000 samo da probam to što sam naumila… e to je bolest, to sitno po 100, 200 to se podrazumeva da ode na kozmetiku, tipa labelo ili shower gel ali ova boleste da moras da das svaki mesec i na skupe stvari.. e to me baš boli… dal je parfem ili neki dior serum.. mora da padne, pokusavam se odvići tih gluposti…. nekad što kazes ne izlazim nigde da bih to uzela, i onda prodjem kasu i već mi interes nestane….

    1. Ćuti, veća je bolest kad imaš 200 stvari od 200 din… Meni nije žao da dam puno para za nešto što baš želim, ako ću to da trošim, a ne da ćušnem samo kao većinu stvari… I sad sam rešila da pređem na HE malo, kontam da onda neću imati da gomilam haha 😀 A drugačije je kad zarađuješ pa imaš pare na gomili, onda te vuče odmah da kupiš nešto, a kad treba malo da skupiš, desi se i da skontaš da ipak ne želiš to toliko 😀 Mada kad se sve skupi, dođe mu na isto, baš sam računala, preko 100 evra sam dala na gluposti koje mi nisu trebale, i to samo u poslednje vreme

  10. Okej, ja bih definitivno preporucila besplatno savetovaliste za studente pricajmo o tome svima koji osecaju da ne mogu da se izbore sa tim sami 😉 tu su uglavnom na raspolaganju psihoterapeuti u edukaciji, oni su naravno pod nadzorom iskusnijih i strucnijih lica- supervizora, a savetovanje moze da se odvija preko skajpa, mejla i foruma. Nije reklama, studiram psihologiju i verujem da bi nekome koristilo 😉

    1. Da, da, čula sam za to i mislim da je super za svakog ko misli da sa bilo kojim problemom ne može sam da se izbori 🙂 Hvala što si spomenula to, sigurna sam da će nekome značiti 🙂

  11. Tačno sam znala da ću biti pomenuta. 😀 Hajde da zajedno pokrenemo neki projekat trošenja, ionako imamo pola istih stvari? 🙂
    Postavlja se samo jedno pitanje, a odgovori ćemo saznati u nekoj (malo daljoj)budućnosti. Kad budemo imale decu, jesi sigurna da nećemo gomilati? Sve mi se čini da će naša deca imati svoju policu sa kozmetikom za bebe i to uvek prepunjenu. 😀

    1. Naravno da ćeš biti pomenuta kad si gori bolesnik od mene haha 😀 I to što kažeš, onda ćemo na decu da pređemo…bar će uvek da mirišu 😀
      E sviđa mi se ideja za projekat, može! 😀

  12. Joj ponekad se baš uhvatim u ludilu sniženja i kako moram baš sve kupit a realno od 10 stvari, možda mi samo 2 ili 3 trebaju 😀 Živjela sam u blaženom neznanju prije bloganja, da se barem mogu vratiti 20% na prijašnji mind set bila bih puuuno bogatija ahahaha :D.
    Puno kupujem, ali evo kad pogledam svoju kolekciju zaista nije da imam tisuću nagomilanih stvari. Ono što dugo ne trošim ili dobijem/kupim bolje pa to zanemarim, proslijedim frendicama jer znam da će one barem trošit više nego ja. 😀

    1. Ahahhaha isto 😀 Što je najgore, uopšte ne primećujem da sam više para imala kad sam manje kupovala 😀 Tako i ja radim, bar neko nek se raduje ako meni već stoji 🙂

  13. Stvar j u tome da ti i pored svega ovoga pravis WISH LISTU 😀 ahahahahah Pa sa svim ovim proizvodima do penzije si mirna 😀 Meni jedan labelo traje godinu dana… Eee sad mi ej zao sto nisam slikala kesu koju sam sinoc izbacila iz kupatila sa proizvodima koji nisu ni otvoreni ili koji su korisceni samo jednom, a istekao im je rok nekim i pre 3-4 godine O.o Nemam para na bacanje i odavno sam prestala da gledam izloge, u kupovinu idem SAMO kad mi nesto STVARNO treba, sampon za kosu, pasta za zube, dezodorans, krema za lice… 🙂 Svako ima svoju ljubav naravno, ali ja se nisam pronasla tu, vise volim da mi pare odu na neku drugu stranu 🙂

    1. I već sam kupila skoro celu wish listu, a samo sam je u glavi imala xD Ali su stvarno neke stvari koje nisu "gluposti" i želela sam ih odavno… i ne bih mogla da ih kupim da sam trošila na gluposti 🙂 Ja labelo ne potrošim do kraja jer ih imam mnogo, ali mislim da bi mi trajao 3 nedelje max da trošim jedno 😀 E to si lepo rekla, gde ko voli, tu i treba da troši (osim kad ode u preterivanje) :))

  14. https://www.youtube.com/watch?v=wSsTm6A2gO0 samokontrola! :)))
    Videćeš vremenom kako ti se menja odnos prema novcu. Totalno ćeš drugačije trošiti svoju platu 😉
    I prioriteti se menjaju, ali, sve u svoje vreme 🙂
    A što se tiče toga koliko je ko para dao na nešto – pa svi mi trošimo na gluposti – krpice, šminka, kafe 🙂 Jel znaš koliko sam Too Faced paleta mogla da kupim za sve one kafe koje sam popila :)))

    1. Ahahahahhahaha, evo mene i J u parfimeriji 😀 😀 😀
      Sigurna sam da će tako i da bude, ali šta ću do tad…samokontola!!! 😀
      Naravno, a ko smo mi da sudimo o tome ko na šta troši?! 😀

    2. Moram da se nadovezen na Smizletinin komentar… Za sve kafe koje si okacila na instagram samo (verovatno ima i onih koje nisi uspela da slikas) si mogla da kupis do sada bar 3 Too Faced palete i bar sva ova labela gore sa slike 😀 Ali opet kazem, svi mi uzivamo u razlicitim stvarima 🙂 :*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *