Ne, nisam dobila nijedan ružan komentar od kad sam odlučila da podelim svoju priču o gojenju/mršavljenju i svemu što ide uz to. Nije o tome reč.  Štaviše, dobila sam toliku podršku kakvu iskreno nisam mogla ni da zamislim. Mislim da mi žene još uvek nismo svesne koliko možemo da budemo vetar u leđa jedne drugima, čak i kad se „poznajemo“ samo preko ekrana 🙂

Na današnji tekst me inspirisao deo iz knjige Brene Brown „I thought it was just me, (but it isn’t)“ u kom je navedena statistika o tome kako se žene osećaju u svom telu i zbog čega je to tako.
Da ne navodim detalje, poenta priče je da skoro sve žene imaju određenih nesigurnosti u vezi svog fizičkog izgleda.

Zapravo, fizički izgled i opterećenost njime jesu vodeći problem u životu jedne žene.

Neću puno pričati o tome da nam se u medijima servira kako treba da izgledamo, a svi znamo da ni te žene uživo ne izgledaju kao na tim slikama. Svima je i više nego jasno da je cilj da poverujemo kako nam nešto fali da bi se prodali svi proizvodi za „lepotu“.

Ja sam prva koja podržava negu, i da, mislim da treba da se negujemo i vodimo računa o sebi jer se volimo, ali ne i da trošimo sve pare na proizvode i tretmane zato što treba da ispravljamo svoje mane.

Ipak, danas ne pričam o „nerealnim“ ženama sa naslovnica već o vrlo realnom životu u kom se svi mi makar nekad sustretnemo sa nekim ko ima nešto ružno da kaže o našem fizičkom izgledu.

Da li su ti ljudi svesni koliko loše to može uticati na nečiji život?

Da li su svesni koliku štetu mogu naneti svojim naizgled bezazlenim komentarom?

 Pa čak i kada taj komentar više govori o njima samima nego o osobi o kojoj se priča.

Skoro mi je jedna devojka pisala kako zbog viška kilograma ima problem da ode negde na kupanje i pitala me je kako se ja osećam po tom pitanju. Da imam problem, nemam. Malo šta bi me sprečilo da se kupam, a kamoli ovo 😂 Da l' me neko vidi ili ne, nebitno mi je. Ipak, iako mi mnogi kažu da delujem kao da me kilaža uopšte ne opterećuje i da je "lepo nosim", slagala bih da ga kažem da se osećam isto sa 20 i kusur kg viška i bez njega (ne mislim samo na plažu). Upotrebiću prostu metaforu 😂 Kad imaš dete koje ima dva keca na kraju godine, ti ga i dalje voliš i ne kriješ ga od sveta. Ali ga takođe i ne tapšeš po ramenu i vičeš "Bravo sine!". E tako ja sa kilažom. 😂 A vi? Da li izbegavate kupališta zbog kilograma? 🙂 . . . #weightloss #weightlossjourney #weightlossstory #weightlosstransformation #weightlosssupport

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Iz tog razloga ću danas podeliti sa vama stvari o kojima mi nije tako prijatno da pričam i zbog kojih sam osetila pravi pravcati stid u kombinaciji sa željom da zauvek iz sećanja izbrišem trenutak kada sam čula neke reči.

Nekome možda postane jasno da je nesvesno povređivao nekog, pa prestane to da radi. A nekom drugom možda bude olakšanje kad shvati da nije sam u ovome iako se realno malo priča o tome iz ličnog iskustva. Jasno i zašto. Nije prijatno. Ali sam ipak odlučila da podelim svoje iz gore navedenih razloga.

Poznajem puno devojaka koje su čak i po tim „standardima“ skoro pa „savršene“ , ali ni njih tuđi i ne tako lepi komentari nisu zaobišli. Svakome se lako nađe mana ako tako rešiš.

Ja sam kao dete bila mršavica i nikada me druga deca nisu ismevala ni zbog čega, tako da moja priča nema veze sa ružnim stvarima iz detinjstva. Mogu samo da zamislim kako se deca osećaju kada ih neko vređa i omalovažava zbog fizičkog izgleda i da se išta pitam, od vrtića bih uvela redovne časove o tome koliko je važno da se nikome ne podsmevaju. Iskreno, verujem da taj odnos sa vršnjacima ima većeg uticaja na dete od bilo čega drugog.

Verujem i da je strašno kad ti neko priča ružne stvari o tebi dok ti sam još uvek nemaš pojma ko si. Znam zato što je odvratno i onda kad si odrastao.

Ovo što sada pričam je za mene neprijatnije od svih slika u kupaćem sa 20 i kusur kila kiška.

Obično se ovakve slike kače kad se smrša, ali je kod mene sve naopako 😂 Prva slika je iz 2009., druga iz 2015., treća 2017. i četvrta iz 2018. tj. od danas 🙂 A što se kilograma tiče 54 – 58 – 62 – 71 kg. Između svega ovoga je bilo mnogo gore – dole promena, ne kažem džabe da za par godina dodam i izgubim preko 100 kg 😂 Ipak, nije samo fizički izgled drugačiji na svim ovim slikama… I ja sam 🙂 Zato jedva čekam da vam okačim kolaž gde će ova poslednja fotka biti primer za to odakle možeš da kreneš 😉 Iskreno, mislila sam da mi neće biti baš svejedno da delim ovakve slike u kupaćem, a zapravo mi je super dok ih gledam. 🤣 Iako želim da menjam stvari, ja na ovim slikama prvo vidim sebe u različitim životnim fazama, pa tek onda kilograme… Na prvoj vidim Anđeliju koja luduje i provodi se non stop 😂, na drugoj onu koja se usuđuje da radi stvari koje ranije nikad ne bi, na trećoj malo pogubljenu u svom životu, a na četvrtoj onu koja je pored rasta u širinu 😂 mentalno odrasla mnogo više nego svih prethodnih godina. Tu vidim Anđeliju koja se između ostalog voli i prihvata u svim svojim izdanjima (i slika se u malom kupaćem jer je prošlogodišnji 😂). 🤸 Valjda mi zato cela priča sa mršavljenjem lakše pada, nije mi cilj samo da bolje izgledam već da u trajno usvojim zdrav životni stil, a ne "dok ne smršam". Ne morate da se slikate i kačite po mrežama ovakve stvari, ali stanite ispred ogledala i pogledajte u sebe kao u nekog koga volite… A ne kao da procenjujete da li prolazite na kastingu za miss. Obećavam, mnogo je bolje ❤️ . . . #healthyliving #healthylife #healthylifestyle #weightloss #weightlossjourney #weightlossstory #weightlosstransformation

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Tu sam možda gola fizički, ali je ova druga ogoljenost mnogo ozbiljnija stvar.

Da, ja volim sebe. Da, ja smatram da sam prihvatila svoje telo sa svim njegovim manama i vrlinama. Da, nije mi problem da delim svoje debele slike jer sam to ja. I da, bilo je trenutaka kada su me tuđi komentari o mom izgledu zaboleli koliko su me i oni lepi ohrabrili. O njima ću u nekom drugom tekstu, sada ću o onim manje lepim.

Napisaću ih kako su izgovoreni, kako sam ih ja čula i kako tumačila.

„Ti nisi ništa posebno ovako, ali si baš car!“

Ja sam to čula kao „Realno, izgledaš loše“, ovaj drugi lepši deo je odlepršao.

Fizički izgled meni nikada nije bio na prvom mestu u životu, niti patim od toga da budem „savršena“, ali i dalje nije prijatno kada ti neko u facu pljusne da nisi „ništa posebno“ zato što imaš višak kilograma ili šta god.

„Ne možeš ti nikad biti zgodna jer nisi visoka.“

Nikad nećeš izgledati dobro šta god da uradiš.

Visina je poslednja stvar koja me ikada u životu opterećivala. Štaviše, i volim što sam niska i milion puta su mi ljudi pričali da sam im zbog toga još simpatičnija. Nikada, nikada pre ovakvog komentara se nisam osećala loše zbog svoje visine (osim kada u busu visim kad se uhvatim za šipku haha). Ali sam u tom trenutku postala manja od makovog zrna.

„Jao, kako bi ti bila top kad bi smršala jer imaš prelepu glavu!“

Šteta što si tako debela.

Naravno da znam da  lepše izgledam bez viška kilograma, ali zašto neko ima potrebu da mi stavi do znanja da sada ne izgledam „kako treba“?

„Čoveče, kako si ti nekad dobro izgledala!“

Jbt, šta ti se desilo, pogledaj na šta ličiš.

Samoj sebi milion puta kažem „Brate, kako si nekad vežbala i jela normalno i bila sva zategnuta, šta to uradi“? Ali je potpuno drugačije kada ti neko od spolja stavi do znanja da si „propala“.

„Ma mogla bi ti da imaš savršeno dupe, još bolje od X kad bi manje jela i vežbala.“

A pošto sad ne radiš ništa od toga, X ne možeš ni da prismrdiš.

Nikada se sa drugima nisam upoređivala ni takmičila ko šta bolje ima (posebno kad ja jedem kao prase, a neko tamo vežba i jede proteine i travke), zašto uopšte bilo ko ima potrebu da druge upoređuje sa nekim? Po čemu bi ja trebalo da imam bilo šta bolje od nekog drugog?!

Otkriću vam nešto potpuno iskreno… I ne tako "savršeno". To što nikad nisam imala problem sa tim da me drugi vide debelu u kupaćem 😂, apsolutno ne znači da sam se osećala fenomenalno u svakom trenutku i da nikad nisam pomislila neke stvari koje ne govore "Pogledajte me kako prštim od samopouzdanja". Ne osećam se sjajno kad vidim haljinicu u izlogu i shvatim da ne mogu da je obučem. Pomislila sam kako se nekome na prvu možda neću svideti zbog viška kilograma. Ipak je izgled ono što prvo vidiš. Osetila sam se kao 🐖 kad sam shvatila da mi je teže da se savijem i vežem pertle 🤣 Mnogo puta sam gledala u sebe kao u debelu osobu, a ne kao Anđeliju sa raznim vrlinama i manama. Svako javno izglaganje mi mnogo lakše pada kad sam mršavija jer se bolje osećam u svojoj koži. Eto, da ne mislite da ja uvek prštim od samopouzdanja (takav sam utisak stekla na osnovu mnogih poruka). Ne postoji osoba koja je uvek stopostotno sigurna u sebe 😃 . . . #healthyliving #healthylife #healthylifestyle #weightloss #weightlossjourney #weightlossstory #weightlosstransformation #weightlosssupport

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Mislim da su ovo svi ružni komentari na račun mog fizičkog izgleda koje sam ikad dobila (u lice), jedino njih mogu da se setim. Najjače od svega je što nijedan od ovih komentara nije izrečen zlonamerno, niti je tim ljudima bio cilj da me uvrede. Da mi je neko kao Biseri rekao Marš u sobu, debela si, verovatno bi me zabolelo uvo jer mi je jasno da je namera te osobe bila da me uvredi (pritom ogledalo imam).

Ali ovo je drugačije. Navedeni komentari su mi bili pokazatelj toga koliko su ljudi u stanju drugačije da te gledaju zbog fizičkog izgleda. Zato su me i pogodili.

I biću neiskrena ako kažem da nisu imali nikakvog uticaja na mene, i te kako jesu. U trenucima kad sam samu sebe kritikovala, čula sam i sve ove reči na mnogo grublji način od onog kako su u originalu izgovorene. Čula sam ih onako kako sam ih sama protumačila.

Uvek sam se na svoj račun sprdala, a bilo je i simpatičnih komentara od strane meni bliskih ljudi poput „Ja manju osobu, a da više može da pojede i para da potroši, nisam video“, „ Kad te gledam kako jedeš, pođe mi voda na usta“, „Nije za tebe tanjir, donećemo korito“ 😀 i nikada, nikada se zbog takvih stvari nisam osećala loše. Štaviše, zabavno mi je 🙂

Ali takve reči zvuče totalno drugačije od gore navedenih.

Niko ne voli da oseti da na njega gledate kao na debeli krš.

Čak i kad on sam sebe ne vidi tako.

Grozno je. Ružno je. U trenucima slabosti ti sroza samopouzdanje čak i kad ga objektivno imaš.

I onda kada znaš da i „najsavršenije“ osobe dobijaju ružne komentare.

Nekome je lepa mršava građa, neko voli obline, nekome su niske žene patuljci, nekome su top i ženstvenije, nekome su visoke avioni, nekome konji, nekome je dupe Kim K top, nekome grozno, nekome su silikoni sjajni, nekome veštački i grozni… Sve je to jasno.

Malo kome je sam višak kilograma super privlačan, i to je jasno.

Ali mnogo pre viška kilograma, postoji osoba. Osoba koja je NEŠTO POSEBNO kako god trenutno izgledala. SVAKA osoba je nešto posebno.

I možeš da je povrediš ako shvati da vidiš nju kao deo fizičkog izgleda umesto fizički izgled kao deo nje. Kad je definišeš po tome koliko kilograma ima ili koliko je lepa.

Upravo se setih da sam skoro sa jednom devojkom pričala nešto i kroz priču se provuklo to da joj je neki dečko u mladosti preneo kako su njemu njegovi drugovi rekli da je mogao mnogo lepšu devojku da nađe?! Wtf?! Da li je tim ljudima, a tom dečku posebno, uopšte prošlo kroz glavu šta bi to moglo da izazove u njoj??? Ne? Naravno da ne…

A da ironija bude veća, ta devojka je preslatka, prepozitivna i prezanimljiva osoba.

Svako od nas ima mogućnost da već danas nekome stavi do znanja da ga ne gleda kao parče mesa već kao celokupnu ličnost čija se vrednost ne meri fizičkim izgledom.

A kad bi nam svima to prešlo u naviku, i opsesija bi bila manja.
Bili bi zadovoljniji, srećniji, opušteniji… Potpuniji.

Okej, jasno mi je da ne mogu ovako lako da menjam svet haha 😀 ali mogu makar svojim iskustvom da vam stavim do znanja da niste jedini koji su se osetili loše zbog komentara za fizički izgled kakav god on bio. Baš kako kaže Brene Brown u naslovu „Mislila sam da sam samo ja… Ali nisam.“

Ovo je definitino globalni problem koji utiče na mnoge živote. I to mnogo dublje i ozbiljnije nego što su na mene pomenuti komentari.

Najbitnija stvar koju sam ikada naučila je sledeća: KAKO GOD DA IZGLEDAŠ, NEKOME ĆEŠ BITI SAVRŠENA. I KAKO GOD DA IZGLEDAŠ, NEKOME SE NEĆEŠ SVIDETI. Tačka. 🙂

9 thoughts on “O ružnim komentarima na račun fizičkog izgleda”

  1. Bravo! U metu!
    Šabloni, predrasude, razmišljanja ljudi o nečemu šta ih se ne tiče..e to je upucalo ljude u pojam i sve su nezadovoljniji, otuda i neprimereni komentari koji ne treba da postoje u mozgu, a kamo li da se izgovore.
    Podrška od mene i nadam se da ćeš pomoći bar jednoj osobi da se osvesti.Nisu svi jaki mentalno kao ti❤️

    1. Znaš kako, da postoje u mozgu je i okej, ali stvarno treba voditi računa šta se izgovara. Čini mi se da mnogi uopšte nemaju osećaj šta u nekome mogu da izazovu… Niti o tome razmišljaju.
      Nadam se iskreno da hoću. <3
      Kod mene nije bilo nekih posledica jer sam između ostalog i odrasla, ali sam sigurna da bi ih i te kako bilo da sam to čula kao klinka.

  2. Naklon. Kapa dole.
    Ja sam dugo imala zgodno telo i mogla da obucem sta god hocu. Okretali su se za mnom, svirali iz vozila, zvizdali. Prijalo je, naravno, jos i vise uz cinjenicu da sam bila svesna da ne mogu da me imaju. Ali, meni je samopouzdanje rusilo nesto drugo – nimalo lep nos i, da kazem, ruzni zubi, jos otkad su iznikli, bukvalno. Kasnije se situacija dodatno pogorsala time sto sam dva prednja polomila u skoli. Kroz skoro citavu osnovnu skolu sam ismejavana zbog toga i proteze. Sada, sa skoro 32 godine i dalje zelim da nosim fiksni aparat koji tada nisam mogla da priustim jer i dalje pravim navezbane grimase za slikanje ne bi li se nedostatak sto manje primetio. Niko me vise ne ismejava, ali u velikoj meri bih bila zadovoljnija.

    1. Hvala draga <3
      Ma da, nije ovo priča samo o telu već o celokupnom izgledu, samo su moji primeri imali veze sa ovim.
      Ja ti iskreno želim da nosiš protezu i središ šta želiš, apsolutno podržavam sve vidove intervencija koje zaista učine da se neko bolje oseća u svojoj koži.
      To što te sada niko ne ismeva je sjajno, ali su posledice iz detinjstva evidentno ostale, baš zato i kažem da ljudi nisu svesni koliko dubok trag mogu da ostave svojim bezazlenim komentarima...

  3. Draga Andjelija,

    Sa tvojim blogom sam se susrela nedavno,i moram priznati da me je veoma zainteresovao svojim sadržajem,kvalitetom.
    Procitala sam i prethodne post-ove i prosperitet i razvoj tebe kao licnosti je očigledan. Sazrevanje. Zapravo,buduci da smo skoro vrsnjakinje imam utisak kao da slušam sebe,mnoge licne borbe,preispitivanja…pa čak i ovo putešestvije sa kilogramima.
    Buduci da je ovo prvi put da pišem komentar u životu ispod nekog post-a,želim da ti uputim komplimente na račun bloga,kvaliteta i sadržaja istog. Takodje,čestitam ti na hrabrosti i iskrenosti da svoje putovanje deliš sa nama. Jer,ovo je daleko više od priče o gubitku kilograma. Ovo je duhovno putešestvije,znam po sebi. Jer suficit kilograma je samo produkt,nus pojava za pothranjivanje neke emotivne boli,nezadovoljstva ovim ili onim u životu,ma razloga je hiljadu…sećam se da kad god bih se loše osećala , a bili je iz raznih razloga ,to sam pothranjivala,sa obaveznom lazju,još samo veceras,od sutra menjam list…pa bih se nakon tih obroka lose osećala,imala grizu savesti i prosto osećala se kao fekalija.
    Sve u svemu,želim ti puno uspeha,upornosti i istrajnosti !

    Veliki pozdrav,

    Marija

    1. Ćao Marija 🙂

      Pre svega ti hvala puno na divnim rečima! 🙂
      Drago mi je i počastvovana sam što si prvi komentar ostavila baš meni 🙂 Savršeno si izanalizirala sve, ovo doslovno jeste moj put sazrevanja koji delim sa drugima.
      Za kilograme takođe potpisujem! Upravo zato sam i odlučila da kroz sve pređem detaljno i dok sam proces traje, a ne da napišem tekst kad smršam i slično. Želim da se vidi sve ono što je usput…
      Hvala ti puno na podršci <3

  4. Meni je najgore bilo kada mi je bliska mamina prijateljica, koju mnogo volim, za novu godinu poželela izmwđu ostalog da smršam u narednoj gidini!
    Niti smo ikada pričale o kilogramima niti sam ja tada bila ba dijeti. Jednostavno ona je to procenila kao najbažniju stvar.
    Nikada joj nisam rekla ali to me je baš pogodilo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *