Iako sam planirala da jednom mesečno pišem tekst na temu mršavljenja, shvatila sam da je ipak mnogo bolje da to bude češće 🙂 Pored toga što su se ljudi na mom insta storiju izjasnili da im znači da što više objavljujem (hrane i svega) i sama sam skontala koliko mi misli na dnevnom nivou prođe kroz glavu, a kamoli za mesec dana.

U današnjem tekstu, opisaću vam prvu nedelju, šta je sa mislima, šta sa hranom, a šta sa odlukama koje sam donela na početku prethodne. Zapravo, glavna odluka koja će se provlačiti kroz sve naredne jeste ta da ovog puta ne idem naglo, niti sam na nekom određenom režimu.
Cilj je da steknem nove navike koje ću zadržati, ne želim da smršam i vratim se na staro jer se sa starim navikama (provereno) vraćaju i stari kilogrami.
Savete i ideje za obroke nalazim kod Nade FITT, njen pristup zdravom životu mi se iz mnogo razloga najviše dopada, pre svega zato što nije opterećujuć, niti je ona sama napadna kao većina, a “gurne” te jače od svih ostalih.

Poenta prve nedelje nikako nije bila da odjednom pređem sa 5000 kcal na 1500 već sam odlučila da idem prilično postepeno i bez naglih promena.

BIRANJE ZDRAVIJIH NAMIRNICA

Za početak, odlučila sam da pored onog što sam inače jela, biram i zdravije namirnice.

Da u marketu ne posegnem za čipsom i čokoladom već za voćem, zdravijim grickalicama, salatom…
Ja zaista volim i zdravu hranu, ali ako mi stavite pomorandžu i čokoladu, češće odaberem čokoladu. E baš to sam želela da osvestim i lagano promenim. Bez posebnog opterećivanja, ako mi se silno jede čokolada, naravno da ću je uzeti, ali ne automatski.
Auto pilot da bude na pomorandži, a da ga povremeno podesim na čokoladu 😀

Da li mi je uspelo? I te kako 🙂
Birala sam zdravije opcije, ali se nisam osećala uskraćeno nijednog trenutka.

Nisam prestala da jedem napolju već sam birala druge stvari sa menija, umesto čipsa sam jela kokice (koje takođe obožavam), umesto soka vodu, čajeve, umesto belog hleba Tonus sa semenkama… I tako dalje. Pronašla sam zdravije alternative umesto da sebi iskratim sve. Nisam želela da kao nekad budem rigorozna, a onda da konstantno razmišljam još koliko će ovo trajati, pa da mogu da funkcionišem normalno.

Za vikend sam jela i čokoladu i tortu kao i desetine ljudi koji su prošli kroz moju kuću za ovih par dana 😀 ali nisam pojela ceo red torte i 300 grama čokolade kao što bih ranije.

Glavni izazov ove prve nedelje je da na mestima gde inače jedem, pronađem zdraviju alternativu. Inače bih odabrala kroasan sa nutelom i bademom (nekad i dva). Al’ ovog puta nisam 😀 . Zašto nisam prosto prestala uopšte da jedem napolju? Zato što znam kako je bilo ranije. Uskratim sebi sve. Pa umesto da se radujem što idem na ručak sa nekim, ja razmišljam koliko je teško da piješ limunadu i praviš se da je sve ok dok u glavi prebrojavaš još koliko to tako mora, pa da posle možeš da jedeš. . Ovog puta je bilo drugačije. Otišla sam na isto mesto i osećala se podjednako dobro kao da sam pojela kroasan. Zato što nisam bila opterećena. Uzeću opet i njega nekad, nije problem. Al’ ne svaki put. . Sreća u nesreći je što stvarno volim i zdravu hranu, mada verujem da je voli svako ko shvata da nije zdravo samo bareno belo meso i brokoli. Nego, to je druga tema 😀 . Šta vi obično jedete kad ste napolju? 😀 . . . #weightlossjourney #weightlosstransformation #weightlosssupport #food #eathealthy #foodporn

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on


MANJE PORCIJE

Od svih stavki, ova mi najteže pada. Zašto? Zato što sam navikla da jedem ogromnu količinu hrane ( npr. dva pakovanja nudli, pa onda cela srednja kutija Rafaelo kuglica koja ima 150 grama). Upravo zato je izazov za ovu nedelju bio da makar malo smanjim to kako bih na kraju došla do neke normalne porcije.
Ja sam od onih što uvek uzimaju najveće kokice, najveće piće i najveću pljeskavicu. I najveću militražu parfema haha 🙂
Uvek se “plašim” da mi ne bude malo, pa za “svaki slučaj”. A i navika je čudo, verujte mi. Oči su mi gladne i kad želudac nije.

Trudila sam se da makar kući jedem više manjih obroka, samo da bih se privikavala na manje porcije. Nisam se nijednom prejela što u osnovi i jeste moj najveći problem. 🙂

2 L VODE DNEVNO

Mislim da mi je bešika veličine mrava haha i verovatno zato nisam bila ni svesna koliko zapravo malo vode pijem. Nalivala sam se čajevima, kafama i sl., ali vodom… Mnogo manje.
Zato sam uzela flašu od litar i kući je vukljala sa sobom, a napolju sam nosila manju.

Vrlo važno – nisam se odjednom nalivala kao manijak jer onda bukvalno voda samo protrči kroz mene 😀 već po nekoliko gutljaja, ali češće.

Ono što sam primetila je da me nijednom nije zabolela glava, a u poslednje vreme me je često bolela i ubeđena sam da je između ostalog i zbog nedovoljnog unosa tečnosti.

Znači, ovu stavku sam milion posto ispoštovala 🙂

SVAKODNEVNA ŠETNJA (30 – 60 MIN.)

Ubedljivo najlakše od svega 🙂 Obožavam da šetam i to mi skoro nikada ne predstavlja problem, šetala sam i po 20-ak km. Međutim, ima dana kada se nekako ugnezdim i po čitav dan sam ili u autu ili zovem ljude da dođu kod mene, a ja ustajem do wc-a otprilike 😀

Cilj mi je bio da izađem čak i kad baš ne umirem za tim, ali znam da će biti bolje da prošetam. Takođe, svesna sam da ne mogu ( ni ne želim) sa šetnje da pređem na dva sata napornih vežbi jer znam da bi to bilo kratkog daha. Želim da postepeno uvodim sve kako bih uživala u procesu i stvorila nove navike, a ne da se izmrcvarim mesec dana i odustanem od svega.

Samo je jedan dan prošao, a da nisam šetala bar 45 minuta i to zato što sam čekala do uveče, onda je pljusnula kiša, drugarica je prespavala kod mene i… Tako.

Sve u svemu – zadovoljna sam! Više sam pešačila nego što sam išla kolima ili busom, što je u mom slučaju velika stvar ako uzmemo u obzir da sam non stop tamo – vamo 🙂

BILO MI JE LAKO…

… da jedem zdravu i ukusnu hranu. Da šetam i budem puna energije. Da komuniciram sa vama i da se međusobno bodrimo. Da se na kraju dana osećam dobro jer znam da sam uradila nešto dobro za sebe, a usput i motivisala još ljudi koji mi se svakodnevno javljaju na instagramu.

NIJE MI BAŠ BILO LAKO…

… da zaboravim ukus palačinke sa nutelom i ananasom koju vrlo često jela uveče uz seriju. I još ponešto. Da razmišljam šta ću jesti sutra umesto da samo istrčim i kupim nešto. Da se preispitujem koliko sam čega pojela i da li je to možda previše jer sam odavno izgubila kompas i nemam pojma koliko je zapravo “normalno”.

Mislim da ništa nisam zaboravila. A i ako jesam, čujemo se već sledeće nedelje 🙂

Kome je zanimljivo da svakodnevno prati šta jedem, koliko šetam, kako i koliko vežbam, ali i sa kakvim mislima se borim, sve može da prati na mom instagram profilu andjelija.adja.
Nažalost, još uvek nemam highlights, pa da mogu da sačuvam stori kako bi obroci bili tu za stalno i na jednom mestu, ali se iskreno nadam da će se u nekom trenutku pojaviti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *