Pre nekoliko dana, na mom insta storiju su se nalazile dve slike. Naizgled obične. Slikala sam se u nekoj tesnoj majici (čak i bez brusa) koja ocrtava lepo sve, kako bih imala od čega da pravim kolaž za pre i posle kada smršam 😀 (povrh svega, tek sam se bila probudila i faca mi je naduta kao trudnicama pred porođaj 😀 ). Objavila sam to opušteno i bez previše razmišljanja, čisto da ljudima koji prate mršavljenje pokažem gde sam trenutno. I, šta se desilo?

To da nisam mogla ni da zamislim koliko će mi poruka stići.
Ne, niko me nije vređao, ni prozivao, niti je ovo hejterski post. Upravo suprotno.
Od kad sam započela celu ovu priču, dobila sam toliko neverovatnih poruka podrške, da ne mogu ni da vam opišem. Potpuno nepoznate žene su mi pisale toliko divnih stvari da sam skoro svaki put imala potrebu da ih izvučem iz telefona i zagrlim ih 🙂 O tome koliko sam srećna svaki put kad čujem da su nekome moji postovi značili i motivisali ga… Da ne pričam 🙂

Nego, da se vratim na temu. Kada sam objavila dve slike koje ću i sada ovde okačiti, dobila sam bezbroj poruka koje nisu samo pokazivale podršku već i divljenje zbog hrabrosti. Baš tim rečima. I ne odnosi se ovo na njih konkretno – mnoge od njih i nemaju višak kilograma, poenta je u tome kako se u globalu gleda na ovakve stvari.

U drugačijoj situaciji, verovatno da bi mi nečije “divljenje” prijalo. Ali u ovoj…  Baš i nije.

Zašto?

Zato što me je navelo da shvatim koliko se zapravo žene danas stide svog tela ako nije savršeno.

Zato što se pokazivanje (nesakrivanje) istog smatra hrabrošću (da se razumemo, ne podržavam golotinju kroz seksualno promovisanje, ni bilo šta slično, nije uopšte o tome reč).

Pričam o tome da se većina gojaznih žena zaista stidi svog tela.
Sramota ih je da se skinu na plaži.
Sramota ih je da se skinu pred nekim.
Sramota ih je i od sebe samih.
Ne vole svoje telo.
Ne poštuju ga.
Ne prihvataju ga.
Samim tim ni sebe.

I baš zato sam osetila potrebu da od srca nešto kažem na tu temu.

Put do mora i moj stomak zarobljen u pojasu 😂 Kad se sve sabere i oduzme, leto 2017. mi je bilo najuzbudljivije ikada. I u pozitivnom i u negativnom smislu 🙈 Ponešto sam izgubila i mnooogo dobila (pritom ne mislim samo na kilograme haha 😂). Slobodno mogu da kažem da sam tog leta odrasla. Kad vratim film i gvirnem u stare dnevnike, shvatim da su Anđelija u aprilu 2017. i Anđelija u aprilu 2018. dve različite osobe. Okej, zajednički nam je višak kilograma 😂 🐷. . Kao i činjenica da sam se uvek gojila u periodima koji su na neki način predstavljali prekretnice u mom životu. Tešila sam se hranom i slavila sam uz nju. Ona je uvek bila sigurica i kad je sve ostalo bilo klimavo. . Ima li vas još koji vezujete emocije i hranu? 😀 . . . #weightloss #weightlossjourney #weightlosstransformation #weightlosssuport

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Nisam od onih koji podržavaju gojaznost kao nešto divno i prelepo jer svi mi znamo da je to pre svega štetno po zdravlje.
Ne želim da vam kažem da do kraja života treba da čuvate višak kilograma i ne radite ništa po tom pitanju.

Ali želim da vam kažem da ovog trenutka treba da prigrlite sebe onakve kakve ste sada.
Sa viškom kilograma, celulitom, strijama, trećim okom… Čime god.
Onda iz ljubavi krećeš da postaneš bolja, umesto iz besa zato što više ne možeš da podneseš sebe.

Naravno da sam i sama zadovoljnija kada više vodim računa o sebi i bolje izgledam, kad mi stvari bolje stoje, kada sam fizički sposobna za mnogo više nego sa viškom kilograma, kada jedem zdravu hranu i znam da činim nešto dobro za sebe. Naravno da se bolje osećam u svom telu kad nemam višak. To niko ne osporava. Ali je jedno je biti trenutno nezadovoljan jer znaš da možeš i trebaš bolje, a drugo stideti se sebe i svog tela.

Ja nisam debela od detinjstva, niko me nikada nije zezao, omalovažavao i ne znam kako je to kada od detinjstva vučeš traume. Ali postoje stvari koje zasigurno znam.

TI NISI TVOJI KILOGRAMI
Ja sam ja i sa 47 kg i sa 76 kg. I sa celulitom i bez njega i sa salom i bez njega… Zato što ja nisam moji kilogrami. Da, ponekad se poistovetim, obeshrabrim, iznerviram, pobesnim na sebe što sam dozvolila sebi to… Ali na kraju dana znam da ne vredim manje samo zato što imam višak kilograma.

Da sam prase za prodaju, bila bih još vrednija! Haha, šalim se 🙂

Postoji toliko drugih osobina koje nas definišu kao ljude, spoljašnji izgled je samo trešnjica preko šlaga. Koja je bitna, ali bez svega ostalog nema nikakvu vrednost.

KAD VOLIŠ I PRIHVATAŠ SEBE, VOLEĆE TE I PRIHVATATI I OSTALI
Ovome sam se nekada smejala i smatrala da je živa glupost, ali na kraju shvatiš da je najveća istina koju možeš da čuješ.
Kad ne voliš sebe, ne dozvoljavaš ni da te drugi vole. Koliko god oni želeli, ne može… Ne daš im. Ne osećaš to. Može do prekosutra neko da ti priča da si mu savršena takva kakva jesi, nećeš mu poverovati.

Zato što ti to ne misliš.

A znaš šta se desi kad se zavoliš i prihvatiš?
Drugi osećaju to.

I žele da budu u tvom prisustvu. Boli ih uvo za tvoj višak kilograma i sve ostalo.
I kad sam pomeneš to, njihova reakcija je da to lepo nosiš (čak I kad ti to ne misliš 😀 ).

Sprdaš se na svoj račun i zabavno ti je, umesto da se osećaš loše.

NIKO NE MOŽE DA TE UVREDI DOK MU TO NE DOZVOLIŠ
Svako može da te vređa, ali da te uvredi samo onaj kome dozvoliš.

Do prekosutra bi neko mogao da mi priča da sam debela sa željom da me uvredi, ali džabe, neće me uvrediti.
Zato što vrlo dobro znam da imam višak, ogledalo hvala Bogu imam 😀 a svako ko vređa nekog drugog zbog fizičkog izgleda, mnogo više govori o sebi.

Komentar druga da nije upoznao manju osobu koja može više da pojede i para da potroši, bi neko ko se ne podnosi shvatio kao napad i uvredu, a ja se smejem tome i dan danas 🙂 Pre svega, znam da mu namera i nije bila da me uvredi, ali i da jeste, okrenula bih na sprdnju. I zaboravila to posle pola sata.

Baš kao i komentare nebitnih ljudi koji me sretnu posle sto godina i onako “saosećajno” pitaju “Jao, pa što si se tako ugojila…”, na šta je moj komentar obično nešto tipa “Eee da znaš kako se dobro jelo!” sa sve osmehom na licu koji pokazuje da me njihovo pitanje i jasna skrivena namera ne pogađaju ni najmanje.

Da, ponekad bi me takvo pitanje duboko u sebi i zabolelo, zato što bi me podsetilo na činjnicu da sam dozvolila sebi da se ugojim toliko. Al’ to što baš oni pitaju i misle… je stvarno nebitno.

KAD SI SVESNA SEBE I SVOJIH IZBORA, SVE JE MNOGO LAKŠE

Poznajem gomilu devojaka koje imaju poveći višak kilograma, ali konstantno pričaju kako ne jedu i sve im se lepi. Izuzeću one sa realnim zdravstvenim problemima, ali većina njih samo zavarava sebe. Usput i druge. Nije sramota priznati da odvališ Milku od 300 grama uz seriju. Meni je nekad doručak bio cela tepsija bureka. I na moru sam jela više od svih 5 muškaraca koji su bili tu, a nijedan nije bio baš sitan. 😀

Bilo je i situacija kada sam od nekih ljudi “krila” koliko planiram da pojedem haha, ali to je druga tema koja zaslužuje zaseban tekst 🙂

Da bi bilo gde krenuli, pre svega moramo da budemo svesni gde smo sad i prihvatimo to 🙂

Eto, to sam želela da vam kažem.
Da volite sebe. Ako se već ne volite, obavezno da se zavolite. 🙂

Da ne dozvolite da vas višak kilograma ograničava toliko da se stidite svog tela do te mere da ga krijete.
Nisam ni ja slikala baš ciljano svoje salo dok nisam odlučila da priču o mršavljenju podelim sa svima, ne kažem da treba da ističete ono što nije za isticanje isto kao što ni ja neću obući majicu do iznad pupka, ali nemojte ni da osećate stid zato što vam se vidi salo na plaži. Ili gde god.

Treba da želite da smršate… Ali da biste bile zdravije, zadovoljnije… A ne da biste bile savršene i idealne za nekog tamo, eventualno za instagram.

I ne treba za sve ovo hrabrost. Treba samo ljubav. Prema sebi.

3 thoughts on “Mršavljenje – Koliko si hrabra od NULA do NE STIDIŠ SE SVOG TELA?”

  1. Moram da podelim ovde svoju hit situaciju 🙂 😂
    Pošto mi je ostalo “malo” stomaka nakon porođaja, često se i dan danas nađem u situaciji da mi ljudi čestitaju na trudnoći ili ustupe mesto u prevozu.
    I onda kada kažem da nisam trudna, njima bude neprijatno, pa meni bude neprijatno što je njima neprijatno i tako dođosmo do mog “hvala” i sedenje u gsp-u kad je gužva 😀
    Jel to znači da sam prihvatila svoj višak? 😂😂😂
    Doduše, aktivirala sam se, baš mi prija, treba da budem u formi zbog dece i kasnije, kad porastu… Jedino što mi je veoma teško da se pridržavam raznih režima ishrane, zgrešim bar 2x dnevno 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *