Svima nam je dobro poznata priča da smo mi u suštini onakvi kakvi smo bili kao deca, a da je sve ostalo posledica delovanja spoljašnje sredine i iskustava kroz koja prođemo. Mišljenja o tome koliko na razvoj karaktera utiče nasleđe, a koliko sredina su podeljena, mada to i nije tema današnjeg teksta. Ipak – postoji jedna stvar koja je zajednička za svako dete – uživanje u trenutku! Dok se dete igra, fokusirano je samo na to što radi, uživa u sadašnjem trenutku ne razmišljajući kako bi bilo lepše da je negde drugde, šta će sutra raditi ili kako će uhvatiti budžet ove godine, platiti račune… Znam da će mnogi reći „Pa da, ali deca su bezbrižna, mi imamo mnogo obaveza i odgovornosti“, što je apsolutno tačno, ali to i dalje nije opravdanje da ne cenimo trenutak koji nam je dat. Briga, preterano razmišljanje i sve ostalo nas često samo udaljava od rešenja problema iako prividno deluje drugačije. Lično, što više brinem oko nečega, to mi je teže da se posvetim na pravi način. Koliko puta vam se desilo da rešenje problema dođe baš u onom trenutku kad ste se opustili i prestali da razmišljate o tome uz onaj odvratan osećaj u želucu? Meni milion puta! Upravo zato se trudim da manje brinem, više radim i uživam u trenutku ne razmišljajući o tome šta sleduje.

Pre desetak dana, probudila sam se ranije nego inače, u skladu sa mojim septembarskim odlukama. Bila je nedelja, koju sam planirala da posvetim nekoj opuštajućoj aktivnosti, ali nisam bila sigurna šta bih radila. Nešto zbog čega ću zaboraviti sve ostalo – za toliko sam znala.
Čula sam se sa drugaricom i odlučile smo da vozimo bicikle malo udaljenije od grada, da pronađemo neko lepo mesto za vožnju u prirodi i lepe fotke. Kad kažem lepe, ne mislim fensi lepe već one zbog kojih će nam se vratiti osećaj da smo tu dok ih gledamo.

Krenule smo sa takvim vajbom da smo znale da ovo neće biti svakodnevna, obična dnevna aktivnost kojoj se ne pridaje poseban značaj iako je u osnovu bila to – obična vožnja bajsa!
„Hvala onom ko je izmislio bicikle, zaboravila sam kako je dobar osećaj kad se voziš!“ , reče ona, a meni samo prođe kroz glavu koliko sam srećna što sam tu i što smo uopšte krenule.
Divan osećaj i naše priče usput mi i sad izmame osmeh i zahvalnost zato što imam takve prijatelje i ovakve trenutke u životu.
Išle smo magistralom, automobili su proletali pored nas, sa desne strane smo ostavljale prugu, a sa leve reku. Malo u čemu uživam kao u gledanju ispred i oko sebe dok se vozim, svejedno da li je to auto, bus ili bicikla… To su trenuci kad osetim vetar, kad čujem svaku ptičicu i osetim svaki miris ne razmišljajući ni o čemu drugom. Čist zen! Ne znam uopšte ni kako bih opisala taj osećaj, znam samo da je jedan od najboljih 🙂
Samo si tu i srećan si što si baš tu, iako voziš bajs ka selima udaljenim 15-ak km od kuće, nisi ni na Bahamima, ni na Sejšelima, ni u Njujorku…
Sada mi prolaze kroz glavu svi trenuci kad sam ležala na plaži ili šetala po inostranstvu i razmišljala kako ću za mesec dana na novo putovanje, a kad se vratim, moram da učim da bih stigla bar nešto da dam od ispita, pa kako ću stići sve da uskladim i da ne potrošim sve pare, a i novi stan treba da se traži… Mnogo je trenutaka kad sam bila svuda samo ne na mestu na kom sam fizički bila i trebalo mi je dosta truda i vremena da naučim (podsetim) sebe da uživam baš tu gde jesam umesto da nešto drugo „Jedva čekam“ ili još gore, brinem o nečemu.

Slobodno mogu reći da sam u ovom danu uživala više nego mnogo puta na objektivno boljim mestima.
Prvo smo došle do mosta koji se ljulja, slikale se tu i potpuno neplanirano nastavile ka kuli Todora od Stalaća. Put nismo znale, pitale smo meštane da nam objasne i sjajno se zabavile! U seoskoj prodavnici nema sladoleda jer se leto završilo, nema ni ohlađenog čokoladnog mleka, ali je zato tu hladni voćni jogurt i gomila ljudi ispred prodavnice kojima ste atrakcija jer ste praktično turisti tu. Svi jedva čekaju da vam nešto objasne ili ispričaju svoju životnu gastarbajtersku priču i slatko vas nasmeju.
Ako tražite gastarbajtera, ruralne sredine su idealne za vreme leta haha 😀
Put do kule je prilično strm, ide se dosta uzbrdo, prođe se pored groblja sa urnebesnim natpisima na nadgrobnim pločama (npr. “Volela je mnogo da radi i stvara, a sad mlada leži u grob da odmara”, da, čak ni padež nisu uboli), a priroda je celim putem zadiviljujuća, što ćete na slikama i videti. Ostaci srednjovekovnog grada se nalaze na brdu sa kog se pruža divan pogled na grad i prirodu, ostaviću vam link snimka odozgo da lepo vidite, a koga zanima nešto više o tvrđavi, može da pročita ovde i ovde.
Od meštana smo saznale da se ovde leti održavaju razne manifestacije, nastupaju kulturno umetnička društva, poznati pevači, pa bude baš puno ljudi.
Iako nisam neki ljubitelj naših narodnih igara i ne uživam u tome, uvek sam volela te događaje u manjim mestima, makar samo da se provučem kroz masu 🙂

Uopšte nisam planirala da objavljujem ovakav post niti sam sa tom namerom pošla, pa su tako i slike više privatne, ali se nadam da ćete svejedno uživati u njima i poželeti da malo više vremena provodite aktivno i u prirodi!
Ja zasigurno znam da ću se truditi da što češće imam ovakve aktivnosti jer me vraćaju u život na način na koji me ništa drugo ne vraća, pomažu mi da budem u trenutku i zahvalna za sve što u životu imam (pa i za ono što nemam). Ponekad su zaista najjednostavnije stvari potrebne da bismo shvatili da nam je sreća tu, a ne negde tamo, za toliko i toliko godina, kad postignemo to i to, i budemo takvi i takvi…
Trenutak kad sam shvatila da sam se stvarno promenila i puno naučila u poslednjih godinu dana je onaj kad sam uvidela da u svakodnevnim aktivnostima i nekim malim stvarima, poput ovog izleta, uživam kao da sam otputovala ne znam gde.

Jedino što vam je neophodno za ovakve avanture jesu odgovarajuća odeća i obuća. Znam da će svima pamuk pasti na pamet, ali u ovom slučaju nije najsrećnije rešenje jer ste aktivni, sve će se natopiti znojem i sušiće se na vama. Ostaviću vam ovde ispod slike linkove svojih preporuka i onog što sam nosila tog dana. Zaštita od sunca je takođe važna, ja maltene uvek nosim kačket i naočare jer imam izuzetno osetljive oči koje suze čim je malo jače sunce, pa mi je zbog vožnje bitno da ne žmirkam sve vreme.
Što se ranca tiče, nije baš idealan za bajs jer se leđa dosta znoje, najbolje su bisage, ali mene smara da to toliko nosim, pa stavim manji ranac.
Patike: Asics Gel Kayano 22
Helanke: Asics Tight
Bluza: Asics (nisam našla potpuno istu, ali je na taj fazon)
Kačket: Nike
Ranac: Nike
Naočare: Ray Ban Aviator Flash Lenses

Od oktobra sam ponovo u Beogradu, pa bi mi značile preporuke za lepu prirodu u okolini 🙂

(Visited 235 times, 1 visits today)

5 thoughts on “Lekcija o sadašnjem trenutku: prijatelj, bicikla i kula Todora od Stalaća”

  1. Kako je tu lijepo! 🙂 Fotke su odlicne, posve prirodne i zrace nekom pozitivnom energijom. 🙂
    Skoro sam otkrila tvoj blog i mnogo mi se dopada. Iskreno ne znam kako ga nisam pronasla prije, ali valjda sve to dolazi u pravom trenutku.

    Lijep pozdrav,

    Žana

    1. Hvala puno! Prirodne su jer su tako nekako i nastale, za ličnu arhivu… I evo gde završiše 😊
      Drago mi je što si naišla na blog, a još draže što ti se dopada! <3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *