Poslednjih godinu dana, moj život se preokrenuo za 180 stepeni. Ironično, ali ne zato što se nešto posebno desilo… Da, dešavalo se, onako usput, ali se glavna promena dogodila u meni. I opet ne delovanjem spoljnih okolnosti već isključivo mojim zalaganjem i željom da promenim stvari za koje sam smatrala da me nazaduju i sprečavaju da živim kako želim. To je pre svega podrazumevalo promene navika i aktivnosti za koje sam smatrala da mi ne koriste, pa i udaljavanje od nekih ljudi… Ali osnovna stvar sa kojom je sve počelo i za koju verujem da je najviše uticala jeste skidanje sa društvenih mreža i interneta generalno. O tome sam već pisala ovdeovde i ovde, a danas ću se pozabaviti svim onim što se zapravo promenilo od tada. Kroz prethodne tekstove sam pomenula činjenicu da sam praktično odrasla uz društvene mreže, fejsbuk imam od petnaeste godine i sigurna sam da je to puno uticalo na moj psihički razvoj. Ne pričam o tome da li je bilo negativno i pozitivno, bilo je svakako i jednog i drugog, ali ne mogu da osporim da je uticalo. Zato mislim da roditelji posebno treba da se pozabave klincima koji imaju profile od malena… No, to je neka druga tema.
Pre nego što navedem konkretne činjenice, želim da kažem da ovo ne znači da je internet postao moj neprijatelj, kao ni društvene mreže, već da sam redukovala njihovu upotrebu i počela da ih koristim na način koji mi donosi korist i zadovoljstvo, umesto napetosti i svega ostalog.

JAČAM JAKE VEZE A PREKIDAM SLABE
Danijel Goleman, autor Emocionalne i Socijalne inteligencije tvrdi da socijalne mreže slabe emocije.

“Najefikasniji način komunikacije je licem u lice, a najgori slanje es-em-esa ili mejla. Socijalne mreže nam pružaju široku mrežu „prijatelja”, ali to su emocionalno slabe mreže. Jake emocije se razvijaju sa ljudima sa kojima provodimo vreme. Ako kroz društvene mreže samo pojačavamo veze sa bliskim ljudima, onda je to dobro, ali ako održavamo veliki broj slabih veza, to nije dobro.”

Meni je internet oduvek bio sjajan način da dođem do ljudi sa sličnim interesovanjima, mnogi su mi postali dobri prijatelji, ali samo zato što smo počeli da provodimo vreme zajedno i imamo zajedničke aktivnosti, a nismo samo blejali na mrežama. Ranije sam imala ljude sa kojima sam se tako povremeno čula da “ubijemo vreme” dok danas to više ne radim. Ukoliko smatram da imam nešto da podelim sa nekim, dogovorimo se pa odemo na kafu kad imamo vremena i taj utisak se ne može uporediti sa čukanjem na kompu. Mislim da sam poslednjih meseci sa više novih ljudi popila kafa nego za ceo život 😀

SVIĐAJ SE SEBI PA TEK ONDA DRUGIMA
Nekako usput, naučila sam da procenim šta mi se zaista sviđa, a šta je nastalo pod uticajem interneta i drugih ljudi. To što su fotke iz klubova aktuelne za kreiranje savršenog života ne instagramu, ne znači da ja treba da ih imam kad me klabing više ne zanima. Apsolutno me boli uvo za sve “trendove”, ne jurim popularne lokale da se u njima slikam, ne naručujem hranu samo zato što je fotogenična, ne tražim osvetljeni ćošak u kafiću da bi slika bila bolja… Ležem u krevet sa kokoškama 😀 (hvala Bogu te sam to sredila), petak i subotu provodim sa društvom na nekoj večeri ili u kućnoj atmosferi, više jurim za prirodom umesto za bukom i fensi gradovima, sat vremena radije potrošim na čitanje knjige umesto na pravljenje dobrog selfija… I tako dalje. Poenta je da radim mnogo više stvari koje mi stvarno prijaju umesto onih “fotogeničnih”, a toga sam postala svesna tek nakon nekoliko meseci. Da me je neko ranije pitao da li bilo šta radim jer je popularno, sigurno bih odgovorila odrično jer sam zaista tako i mislila…

NEMAM VIŠE POTREBU DA BUDEM “SAVRŠENA” I LAKŠE IZRAŽAM SVOJA OSEĆANJA
Do pre nekoliko meseci, nisam imala pojma zašto imam potrebu da mnoge stvari radim savršeno, zašto odlažem one za koje znam da neće biti takve, zašto stalno osećam da mogu bolje… U ovom tekstu sam pisala o zamkama perfekcionizma i moram priznati da su mi ta saznanja promenila način razmišljanja.
Što se osećanja tiče, oduvek sam bila neko ko ne voli da kuka i žali se, ali je to često umelo da pređe u prikrivanje svojih osećanja, nepriznavanje i poricanje istih što je samo dovodilo do pucanja u trenucima kad je trebalo da budem na nogama.
Htela to da priznam ili ne, društvene mreže su ponekad činile da se osećam loše povodom svog života, koliko zbog činjenice da mi je nekad delovao bedno u odnosu na nečije, toliko i zbog toga što sam se osećala nezhavalnom zbog svega što u životu imam (i ne mislim na materijalne stvari). Negde sam verovala da je smešno što se osećam loše jer ponovo nisam spremila ispite, a mogla sam, dok se neko bori sa ozbiljnim problemima.
Odsustvo sa društvenih mržeža mi je pomoglo da manje gledam u tuđe živote u svakom smislu, da dublje zaronim u svoj i prihvatim i ispoljim svoja osećanja kakva god da su. Naravno, mislim na pričanje o problemima sa bliskim ljudima, ne javno kukumavčenje 🙂

LAKŠE ISKAČEM IZ ZONE KOMFORA I IMAM VIŠE SAMOPOUZDANJA
Zbog svega do sada nabrojanog, postala sam svesnija kako svojih vrlina, tako i mana, prevazilazim perfekcionizam i samim tim se lakše upuštam u sve gde potencijalno mogu doživeti neuspeh. Ne razmišljam toliko šta će biti ako nešto ne uspe, da li ću razočarati sebe i druge itd., već se stvarno lakše usuđujem da počnem nešto što me izbacuje iz zone komfora, pa makar bila i najbanalnija stvar u pitanju.
Ako nešto ne znam, pitam onog ko zna, trudim se da od svakog naučim ponešto i dam sve od sebe kad nešto radim, a ne tek da bih odradila reda radi.
Upuštam se u stvari u koje ranije sigurno ne bih jer sam sa sigurnošću znala da će me izbaciti iz balona u kom sam se osećala ušuškano. Nekada sam mislila da je potrebno da imam samopouzdanje, pa onda da počnem nešto da radim, a zapravo je obrnuto. Samopouzdanje se stiče ulaženjem u situacije i iskustvom! Naravno da nisam imala samopouzdanja kad sam počela da vozim, ali sam ga vremenom stekla. Da sam čekala prvo da imam samopoudanje, pa da krenem, još uvek bih morala da molim nekog da me odveze negde ili bih prosečnu srpsku platu trošila na taksi.

UPOZNAJEM I PROCENJUJEM LJUDE OČI U OČI BEZ ONLINE FILTERA
Svi na društvenim mrežama objavljujemo hajlajt svog života. Da li ćete objaviti sliku gde ste u garderobi koja savršeno ističe vaše dobre strane ili ćete se slikati u tesnoj majici dok vam se salce preliva iz pantalona? E pa isto to će uraditi i ona za koju ste se možda zapitali kako uvek ima tako savršenu figuru dok se vama svaki kilogram vidi. Dala sam banalan primer koliko slika o nekom može biti lažna. A vi ćete se osećati loše zato što vam život nije tako savršen. Mnogo puta sam čula “Blago tebi” dok sam se osećala odvratno. Naravno da nećete prljav veš iznositi u javnost, ali budite svesni da i osoba preko puta vas isto razmišlja. Razgovor oči u oči i posmatranje nečijeg ponašanja je jedini način da stvarno upoznate čoveka i steknete realnu sliku o njemu. A kad ne visite pola dana na netu, onda je to stvarno i moguće 🙂
Zato sada radije odem na kafu sa nekim nego što mu “proučavam” profile na mrežama i mogu vam reći da sam upoznala puno sjajnih ljudi!

NE OSEĆAM PRITISAK ZBOG OČEKIVANJA DRUGIH LJUDI
Poznajem odrasle ljude koji su na društvenim mrežama popularni i znate li šta se ti isti pitaju kad nekog upoznaju? Pitaju se da li će razočarati ljude kada ih vide uživo ili će opravdati svoju “slavu” na društvenim mrežama. Zamislite onda šta je tek u glavi jednog pubertetlije za kog je negde i prirodno da bude nesiguran i da traži sebe. Lično, nikad svesno nisam stvarala sliku savršenog života u javnosti, ali je na kraju tako ispalo. Nisam “patila” na fejsu, objavljivala sam lepe stvari i ljudi su stekli utisak da mi je uvek sve sjajno. Sada više nemam potrebu da bilo kome pokazujem ni da li mi je sjajno, ni da li je loše, osim ako to na neki način drugome može da koristi. Shvatiš da su očekivanja i viđenja drugih samo njihov problem i da to nema veze sa tobom.

MANJE RAZMIŠLJAM O DRUGIM LJUDIMA
Okej, imam trenutke kad mi se tračari i kad se sa najboljom drugaricom sita ispričam o nekom nebitnom. ALI. Jedno veeeliko ALI. To se dešava jednom u sto godina i uglavnom kada sretnemo nekog pa se setimo nečeg… Više nema onih momenata kad skrolovanjem naiđeš na nekog, pa počneš da pričaš o njemu iako te realno ne zanima. Samim tim, mnogo manje i razmišljam o tuđim životima, a od onih koji me interesuju, saznam direktno od njih.

KONCENTRACIJA
Naučno je dokazano da preterana upotreba društvenih mreža utiče na koncentraciju, a meni nije trebala nauka da to i potvrdim. Znate ono kad sklonite telefon da biste nešto radili, a onda počnete da razmišljate o tome kako vam je možda baš sad stigao bitan mail, ili vam je neko bitan lajkovao sliku na fejsu ili su u grupi na viberu dogovorili večerašnje okupljanje? Onda uzmete telefon i dok sve to isproveravate, opet ste završili na profilu totalne nebitne nepoznate osobe koju ste slučajno videli kod sestre od tetke vaše drugarice iz vrtića.  Zato sam deinstalirala sve ometajuće aplikacije sa telefona i u proseku dva puta dnevno uđem na fejs da vidim da li mi je neko nešto poslao ili objavio u grupi za faks. Svi oni bitniji imaju broj telefona, ako je nešto hitno. Tako sam mirna, ne propuštam ništa i da li treba da kažem da je moja koncentracija neuporedivo bolja, kao i to da sam posle dve godine uspela da učim od jutra do mraka?

MULTITASKING
Na mom laptopu je uvek bilo otvoreno po minimum desetak tabova. Nikada nisam imala dovoljno vremena da se posvetim jednom do kraja nego bih otvorila jedan pa usput naišla na drugi, onda ne stignem nijedan da pročitam do kraja jer moram da idem da završavam obaveze. Naš mozak može da se fokusira samo na jednu stvar. Iako deluje kao da možemo istovremeno da vozimo, kucamo poruku i stavljamo karmin, mi zapravo samo skakućemo s jedne aktivnosti na drugu. Jedino što tu dobijemo je da nijednu od tri stvari ne odradimo kvalitetno. A onda dođu frustracije iz kojih proizilazi još dodatnih problema. Sada prvo završim jedno, pa tek onda prelazim na druge stvari. I stvarno retko kada pričam sa nekim dok držim telefon, a to sam ranije često radila.

IMAM VIŠE VREMENA ZA SEBE
Shvatila sam da se previše žalim kako ne stižem da čitam koliko bih volela, da budem u prirodi itd., a s druge strane sam po dva sata dnevno gubila na besmisleno skrolovanje po ekranu. Danas imam vremena za sve! Samo zato što razmišljam na šta trošim svoje vreme i raspoređujem ga tako što prednost dajem onome što treba da završim ili onome u čemu stvarno uživam.

UBIJANJE DOSADE
Mnogi će reći da društvene mreže koriste za ubijanje dosade. I to stvarno ima logike. Međutim, kad stalno ubijate dosadu na taj način, vi više nemate pojma šta volite, u čemu uživate i šta biste novo mogli da probate, pa da možda baš to bude vaš novi hobi! Mnogo se lepše osećam nakon što ubijem dosadu tako što pročitam novu knjigu, odgledam seriju, prošetam, odigram monopol sa društvom, prošetam psa, provedim vreme sa bratanicom i bratancem ili pak naučim da spremim neko novo jelo. Sve to sam mnogo manje radila ranije jer sam uvek ispred sebe imala opciju da visim na fejsu i instagramu.

PRATIM KVALITETNIJI SADRŽAJ
Kad sam rešila da ograničim svoj boravak na internetu, počela sam da pravim spiskove profila i sajtova koje želim da posećujem i čiji sadržaj smatram korisnim. Samim tim što ne gubim vreme na besmislice, imam ga mnogo više za sve ono što želim da saznam ili naučim. Tako sam poslednjih meseci naučila puno stvari, pronašla fenomenalne ljude od kojih svakog dana naučim nešto novo što svakako utiče na stvari koje radim, samim tim i na način života.

MANJE SE SVADJAM, NISAM TOLIKO EKSPLOZIVNA
Kad je ova tema u pitanju, uvek mi prođe kroz glavu situacija iz srednje škole koja se konstantno ponavljala. Moj brat dobije lošu ocenu, sedimo svi u dnevnoj sobi i otac počne da mu “drži predavanja”. Ovaj to mirno odluša (ili se pravi da sluša) i samo vidiš nema ga, dok ja ostanem da ginem sa ocem! Da, nema logike da se ja svađam zbog bratovih loših ocena, ali se zbog moje prgavosti to redovno dešavalo. Iznervira me jedna reč u tom popovanju, pa napravim od toga čitavu dramu… Danas se to malo (mnogo) promenilo, pa dolazim u takve situacije samo ako me neko baš, baš izbaci iz takta što se desilo jednom u poslednjih godinu dana. Mnogo sam mirnija, lakše mi je da se distanciram od situacije i sagledam sve objektivnije, samim tim odreagujem drugačije što po pravilu donese bolju reakciju druge strane. To ne znači da klimam glavom kad mi se nešto ne sviđa, već da prosto na drugačiji način kažem ono što bih ranije rekla svađom i dranjem.

NAPETOST I ANKSIOZNOST
Ovo je u potpunom skladu sa prethodnom stavkom. Naučno je dokazano da previše vremena na internetu dovodi do pojačanja napetosti, anksioznosti, pa čak i depresije, a ja to zaista mogu da potvrdim jer sam bila sa obe strane. Nisam bila u depresiji, ali sam bila daleko napetija, nervoznija i neraspoloženija dok danas mnogo lakše održavam neki balans kad su emocije u pitanju. Kad umem da prepoznam svoje želje i potrebe, mogu da se sredim i kad me preplave negativne emocije.

UPOZNALA SAM SEBE
Kad nemam potrebu za filterima, mnogo mi je lakše da zaronim dublje u sebe i shvatim šta volim, šta ne volim, koje su moje vrline, a koje mane… Imam utisak da me vreme na mrežama svojevremeno samo udaljavalo od suštine i onog što stvarno želim i stavljalo mi filtere koji su delovali prikladno u tom trenutku. Treba li uopšte da pominjem koliko je ovo bitno za srećan život? 🙂

SVESNOST I UŽIVANJE U TRENUTKU
Pre nekoliko meseci sam bila na priredbi svoje bratanice u vrtiću. Imali su časove plesa tokom godine i sve grupe su sada odigrale svoje numere. Nisu imali adekvatnu salu za to gde bi deca bila ispred, a publika iza već su deca stajala u sredini, a gledaoci okolo. Zašto ovo pišem? Zato što su deca stajala u jednom krugu a oko njih roditelji sa uperenim telefonima u decu. Svi do jednog! Razumem ja da svi volimo da ovekovečimo neke trenutke. Sve je to okej, svi to radimo. Ali neke stvari gube vrednost kad ih gledaš kroz kameru umesto sopstvenim okom. Mogao je jedan da snima, pa da ostali prebace. Na kraju, maltene svuda ima kamermana koji to već rade… Pa kupiš CD kao u stara dobra vremena, a dok trenutak traje, uživaš u njemu. Za razliku od roditelja koji su pratili da im sopstveno dete ne ispadne iz kadra, ja sam svako dete videla. Videla sam kako ko igra, kako se smeje, ko je nervozan, a ko uživa u pažnji… I tako dalje. Ovaj princip svesnosti i življenja u sadašnjem trenutku sam primenila na sve aspekte svog života. Kad idem u šetnju ili na kafu, često i ne ponesem telefon. I kad ga ponesem, bleji u torbi. Dok pričam sa nekim, ne samo da ga čujem već ga i slušam. Kad prolazim pored reke, vidim kakva je voda, čujem je kako žubori. Kad šetam ulicom, čujem ptice, ljude, vidim ko prolazi pored mene… I sve ovo vam možda zvuči glupo i isprazno (i meni je nekad), ali i te kako utiče na kvalitet života. Što si više istreniran da budeš u trenutku, manje prostora sebi ostavljaš za negativne misli (koje meni npr. izazivaju napetost i anksioznost) i osećaš se ispunjenije i zadovoljnije.

SREĆNIJA SAM
Kad se sve navedeno sabere, dođemo do toga da mi je kvalitet života znanto poboljšam zbog čega sam srećnija, mirnija i generalno se bolje osećam jer idem u pravcu u kom želim da idem. Da nisam išla na ovaj “detoks”, propustila bih puno stvari koje su mi neverovatno poboljšale život.

Sigurno sam i pored ovolikog teksta nešto zaboravila, ali sam najbitnije stvari navela i možete jasno da stvorite sliku promene 🙂

Ovde možete da pročitate savete i smernice za detoks.
I, kad počinjete? 😀

11 thoughts on “Kako sam isključila internet i uključila život”

  1. Malo ljudi će realno percipirati sebe i izneti sve to ovako kako si ti uradila. Ovo dosta govori o tebi i tvojim kvalitetima, nadam se da će većina tvojih pratilaca i čitaoca to razumeti. Samosvest je po meni najveća vrlina koju jedna osoba može da poseduje. Prateći ove smernice svako od nas može da preispita sebe i promeni neke stvari koje ga more i čine manje efikasnim i srećnim. Odlična analiza a pogotovo način na koji si sve to iznela!

    1. Hvala ti puno na ovako divnom komentaru! 🙂
      Drago mi je da se vidi koliko sam se potrudila da postanem svesna svega i bila potpuno iskrena iako neke stvari nisu baš za ponos…
      Cilj mi i jeste bio da navedem nekog da se preispita jer je meni ova promena potpuno promenila život, iako je sve išlo korak po korak, mic po mic 🙂
      Hvala ti još jednom!

  2. Sve potpisujem ali najvise ziveti u sadasnjem trenutku. Koliko mi je samo godina trebalo da shvatim koliko je to vazno. Nema ni danas ni sutra, samo sada. Jer sutra mozes da ne budes tu, a juce ne postoji nigde sem u nasim mislima. Zivot je lepsi od kada sam to ukapirala 🙂
    Slazem se za anksioznost/depresiju. Ljudi se polako pocinju zatvarati u sebe za druge ljude a otvaraju se na internetu nepozantim ljudima.

    Odlican post!

    1. Da, da, da! Meni je nekad bilo smešno to smaranje svih sa sadašnjim trenutkom, šta kao treba da ne mislim ni o čemu, wtf?! Dok nisam shvatila koliko je zapravo važno i korisno. A sve više ljudi uviđa isto.

      Hvala ti puno!

  3. Prvo moram da ti kazem da je cjelokupan novi koncept tvog bloga fantastican,veoma si inspirativna i pravo osveženje što se tiče domaćih blogera.I ranije kada si se prvenstveno bavila kozmetikom tvoj način pisanja mi je bio interesantan i nekako se baš moglo primijetiti da si iskrena prilikom pisanja recenzija.
    E sad što se tiče teme,ja kao i svi mladi ljudi internet koristim malo više nego što bi trebalo.Opet i to je manje od mnogih koji telefon ne ispuštaju iz ruke bilo da su na času u školi ili u kafiću sa društvom.Pritom svo to vrijeme rade nešto prilično besmisleno poput stalkovanja neke osobe koju jedva poznaju.Društvene mreže nisu same po sebi loše ali mislim da je problem što im se pridaje toliki značaj.Ja više volim da na netu pročitam nešto korisno nego da gledam gdje pije kafu neka cura koju možda ne bih ni prepoznala da je vidim u gradu.Mislim da internet može da bude koristan i zanimljiv na milion načina a da su društvene mreže samo jedan od načina ubijanja vremena i eventualno održavanja kontakta sa nekim ljudima-ali budimo realni,većina ljudi na Fejsu ima par hiljada prijatelja a komunikaciju ostvaruje sa nekolicinom njih.
    Stvarno je odlično čuti da ne razmišljaju svi o selfijima i poziranju kao najvažnijim stvarima u životu,hvala ti na divnim tekstovima 🙂

    1. Hvala ti na ovako divnim rečima, veruj mi da mi je puno srce kad čujem ovako nešto ❤ Posebno kad uzmemo u obzir da sam se dugo premišljala da li da uopšte započinjem takav koncept. I meni je drago da mladi razmišljaju kao ti. Apsolutno se slažem sa tobom da internet ima bezbroj benefita koje danas i te kako iskorišćavam. Uvek kažem da ništa nije dobro ili loše, zavisi kako ga mi koristimo 🙂 Ali je i činjenica da nam ponekad zatreba digitalni detoks.

      Hvala ti još jednom i veliki pozdrav! 🙂

  4. Odlično. Ja bih ubijanje dosade na internetu, bar iz svog iskustva, prije nazvala gubljenjem vremena. Hvatam se telefona tokom reklama dok gledam tv, dok kuham, čekam zeleno na semaforu, čak i dok šetam sa djetetom. A ništa korisno za to vrijeme ne mogu ni pročitati ni naučiti. Sad sam odlučila da pametnije i planski koristim internet i društvene mreže tako da mi je ovaj tekst došao kao vjetar u leđa. Hvala na tome 🙂

    1. Da, slažem se. Klasično gubljenje vremena. Naravno da se mogu i pametnije iskoristiti, ali mi uglavnom odaberemo ono loše kad preterujemo 🙂
      Drago mi je da ti je tekst značio, držim fige da uspeš! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *