Koliko puta ste čuli da neko sa ponosom u glasu kaže za sebe da je perfekcionista? Čini mi se da je u modernom društvu perfekcionizam postao trend. Težnja ka savršenstvu se smatra imperativom, a svako nesavršenstvo je predstavljeno kao znak slabosti i neuspeha kog se treba stideti. Svi ponekad težimo savršenstvu i želimo da neke stvari uradimo “savršeno”, ali je ogromna razlika između zdrave želje za postignućem i jurenjem savršenstva po svaku cenu.
Većina u nekom periodu života zapadne u “krizu perfekcionizma” i zato je bitno da osvestimo šta je on zapravo i kako ga možemo prevazići.

Perfekcionizam se smatra anksioznim poremećajem i u njegovoj osnovi se nalazi STRAH. Strah od neuspeha, strah od nesavršenstva, strah da nećemo zadovoljiti sopstvene/tuđe kriterijume… Zapravo, kako kaže Brene Brown, to je način razmišljanja i osećanja koji kaže: “Ako izgledam savršeno, radim savršeno i živim savršeno, mogu da izbegnem ili minimiziram sramotu, krivicu i osuđivanje. ”
Razlika između perfekcionizma i zdrave težnje za postignućem je u tome što se u prvom slučaju osoba dobro nosi sa svojim greškama i neuspesima, prihvata ih i ne osuđuje se već nastavlja dalje.

Koje su odlike i posledice perfekcionizma?

NEZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM POSTIGNUĆEM
Jedna od osnovnih odlika je da ta perfekcionista NIKADA nije zadovoljan svojim rezultatima, čak ni kad su objektivno odlični. Težnja sa savršenstvom je težnja za nečim što ne postoji i kao takva ne daje osnovu za postizanje zadovoljstva.

POISTOVEĆIVANJE SA SVOJIM PONAŠANJEM I REZULTATIMA
Greške i neuspesi su neminovni šta god da radimo i svakome se dešavaju, ali postoji velika razlika u načinu gledanja na njih. Perfekcionista se identifikuje sa svojim neuspesima, pa će umesto “Napravio sam grešku, ispraviću je sledeći put”, reći “Napravio sam grešku, ja sam gubitnik” i slično. Prosto ne pravi razliku između sebe kao osobe i rezultata svog rada već smatra da ga to definiše.

PRENAGLAŠAVANJE GREŠAKA I OSEĆAJ KRIVICE
Za razliku od ljudi koji naprave grešku, poprave je ili nauče lekciju iz toga, perfekcionisti su skloni konstantnom prisećanju na sve pogrešno što su uradili. Samokritičnost je posebno naglašena, pa su u stanju da se i za sitnice okrivljuju i osećaju loše jako dugo.

OSEĆAJ STIDA ZBOG NESAVRŠENOSTI
Malo ko će ići i mahati svojim manama i nesavršenostima, što je i logično, ali one nisu razlog da se bilo ko od nas oseća manje vrednim. Perfekcionisti se svim silama trude da prikriju sve svoje slabosti i osećaju strašnu sramotu i stid pri svakoj naznaci i ispoljavanju nesavršenosti. Koliko imaju strah od osude drugih, toliko i od sebe samih.

TEŠKO PODNOŠENJE NEUSPEHA
Ovo se u potpunosti poklapa sa prethodnim stavkama. Daleko teže podnose neuspeh što ih na kraju ograničava i u daljim poduhvatima. Što više teže ka nečemu grčevito se držeći za savršenstvo, to su veće šanse da neće uspeti.

ODBRAMBENI STAV PREMA KRITIČARIMA
Prosto i jednostavno – zato što sugeriše nesavršenost. Perfekcionista će u kritici videti samo to da nije savršen i osećaće se loše zbog toga umesto da kritiku shvati kao pozitivnu stvar koja će mu pomoći da napreduje.

UPOREĐIVANJE SA DRUGIMA
I konstantna potreba da se bude bolji od nekog drugog, bez obzira na to što često nema nikakvih osnova za upoređivanje. Skoro sam negde pročitala kako ljudi upoređuju svoju najgoru osobinu sa nečijom najboljom, a to nikada ne vodi ka zadovoljstvu. Čak i kada pomisliš da si prividno bolji od nekog, jedino zbog čega osećaš zadovoljstvo jeste zadovoljenje ega. Mnogi na oko uspešni ljudi se „grabe“ za silne uspehe čak iako njima lično ne znače, samo da bi dokazali da su bolji od drugih i na kraju opet nisu srećni zbog toga.

NISKO SAMOPOUZDANJE, NEZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM TELOM I POREMEĆAJI U ISHRANI
Svako se ponekad oseća isfrustrirano gledajući savršena tela iz časopisa, ali je ovo kod perfekcionista posebno izraženo. Upravo zato su skloniji poremećajima u ishrani koje razvijaju zbog potrebe za savršenstvom.

PROKRASTINACIJA I ČEKANJE IDEALNOG TRENUTKA
Čini mi se da je ovo najzastupljenije kod većine ljudi (pa i kod mene). Koliko puta ste odlagali započinjanje nečega samo zato što ste čekali idealan trenutak (koji se neće desiti)? Različiti su razlozi zbog kojih se ovo dešava, ali su neki od čestih upravo perfekcionizam i strah od neuspeha. Odlaganje svega što potencijalno može dovesti do neuspeha.

ODREĐIVANJE PRIORITETA
Perfekcionista želi sve da uradi savršeno zbog čega često bude rasut, ne ume da odredi prioritete i gubi vreme na nebitnim stvarima. Sve to neminovno dovodi do smanjenja produktivnosti, samim tim i do frustracija zbog nezavršenog posla. Druga stvar, kada rešavaju neki problem, često su više usmereni ka toj potrebi da budu savršeni, umesto da se fokusiraju na problem, što rezultira lošijim uspehom u rešavanju.

NEPREDUZIMANJE RIZIKA I IZBEGAVANJE NOVIH SITUACIJA
Osoba koja se strahovito plaši ishoda koji neće biti savršen, učiniće sve da to izbegne što najčešće znači da će igrati na sigurno. Igranje na sigurno ponekad nije loša odluka, ali nas često može dovesti do toga da propustimo puno dobrih stvari samo zato što ishod nije bio izvestan.

SVE ILI NIŠTA
Svako ko igra po ovom principu, najčešće dobije ništa, a perfekcionisti su skloni tome da mnoge stvari i ne počinju zato što znaju da neće biti savršene.

DEPRESIJA I ANKSIOZNOST
Ako pogledate sve ove posledice perfekcionizma, i više je nego jasno da on dosta utiče na kvalitet života i evidentno snižava nivo sreće, zbog čega su perfekcionisti skloniji depresiji, anskioznosti, napadima panike…

Gde sam ja u toj priči?

Da nisam kod sebe primetila neke od ovih karakteristika, verovatno mi ne bi ni palo na pamet da istražujem bilo šta o perfekcionizmu.
Daću za primer školu jer mi je to bilo najdominantije. U osnovnoj sam bila najbolji đak, išla sam na takmičenja, bila predsednik odeljenja, prva na svim vanškolskim aktivnostima, ali sam i pored svega toga uvek osećala da to nije dovoljno dobro i da treba još nešto da uradim/postignem.
Onda sam shvatila da ionako nikad neću biti zadovoljna, pa sam u srednjoj učila samo ono što me zanimalo. Sreća te sam stručne predmete volela (medicinsku sam završila) i samo zahvaljujući tome sam uspevala da budem vrlo dobra.
Faks je priča za sebe i tu sam dolazila u situaciju da dođem do vrata za ispit i okrenem se jer „Mogu to bolje“. Konstantno sam sve odlagala i upala u začarani krug iz kog sad treba da se vadim.
Odlagala sam sređivanje bloga, pisanje tesktova… Sve sam odlagala čekajući „bolji trenutak“ i bolju pripremljenost za isti.
Mnoge stvari nisam ni započela jer sam verovala da neću uspeti, a možda bi mi donele divna iskustva, kao što neke jesu.

Većina nas bar ponekad ima neke od ovih osobina, što je ljudski i nije strašno, ali je bitno da uvidimo to kako bismo mogli nešto da menjamo i živimo lepše. Meni je ovo „otkriće“ o perfekcionizmu neizmerno mnogo značilo i motivisalo me da se pokrenem, a nadam se da će i vas.

Da ovaj tekst ne bi bio predug, rešila sam da načine za prevazilaženje perfekcionizma ostavim za drugi tekst.

Da li ste znali šta je zapravo perfekcionizam ili ste mislili da je to zdrava težnja ka savršenstvu?
Prepoznajete li se u nekoj od karakteristika?

P.S. Ostavljam vam ovde neke od govora koji su mene isnpirisali.

(Visited 429 times, 1 visits today)

6 thoughts on “Kako perfekcionizam može da ti zagorča život”

  1. Odlican tekst!!! Bas u svom poslednjem postu pisala sam na tu temu. Ja sam bila jedna od tih.. uvijek sam imala osjecaj da moram izgledati savrseno, da moram da nesto uradim savrseno.. i sl., samo da bih se osjecala da me drugi prihvataju – ljudi oko mene, bivsi partner.. medjutim to se promjenilo i vec neko vrijeme slavim svaki oblik nesavrsenosti i super mi je 😀 uzivam u tome sto nisam savrsena i zapravo, ne zelim ni da budem. Oni koji su mi prava podrska prihvatice me u svakom mom izdanju a u svemu tome pronasla sam i partnera koji me prihvata takvu kakva jesam. 🙂 osjecaj je fenomenalan i oslobadjajuci.

    Lijep pozdrav,
    Žana

    1. Hvala puno! 😉
      Nisi jedina, puno nas je bar nekad prošlo kroz tu fazu, I sama još uvek učim da prihvatim sebe u nekim trenucima, ponekad je lako, ponekad teško, ali je bitno da ne stojim u mestu 🙂 Drago mi je da čujem da si prevazišla taj grozan osećaj, motivacija si drugima! 🙂

      Veliki pozdrav za tebe.

  2. Odličan izbor teme! Veliki kamen spoticanja savremenog, ambicioznog čovjeka… Ko ima i trunku duhovnosti u sebi, shvatiće da je to igra ega, koji ne priznaje da smo nesavršena bića, i da smo zbog toga ovde i sada. Ego želi sve sam, sve svojim snagama… izdignuti se iznad svih… Ali to je nemoguće. Postoji jedan vječni izvor, iz kojih se u nas, kao u posude, uliva sva genijalnost, svi pravi potezi… Početak tog puta je iskreno priznavanje sopstvene nesavršenosti. Svi veliki stvaraoci su znali za to, išli tim putem i tako ponizni primali “darove”.

    1. Sve si sjajno napisao, ali mislim da mi još uvek nismo svesni mnogih stvari 🙂 Bitno je da polako učimo… I osvešćujemo sve što nas koči, a definitivno je puno toga na meniju 🙂

      Hvala ti puno na komentaru! 🙂

  3. Odličan tekst, meni je perfekcionizam do sada doneo više štete nego koristi, produžila sam studiranje jer nikada nisam bila zadovoljna i uvek je to moglo bolje, “izaći ću sledeći put na ispit, ne znam sada dovoljno” “ne mogu ja da vozim, ne znam ja to dovoljno dobro”, I svaki put ne mogu ja ovo, ne mogu ja ono, ne znam dovoljno dobro, ne izgledam dovoljno dobro, ovo može bolje, ono može bolje.. Jedino što sam dobila je da gledam ljude oko sebe koji uz mnogo manje truda napreduju, a ja stagniram.. Pokušavam da radim na tome i iskreno se nadam da ću se jednog dana osloboditi tog tereta.

    1. Tamara, kao da si meni reči iz glave izvukla 🙂 Ista sam bila, i još uvek imam neke karakteristike, tako da te u potpunosti razumem, ali i tvrdim da može da se promeni 🙂 Meni je ‘otkriće’ bilo kad sam osvestila zamke perfekcionizma, upravo zato sam i napisala ovaj tekst.
      Sama činjenica da si napisala ovaj komentar ti je već korak ka napred, veruj mi 🙂 Držim palčeve da što pre baciš taj teret sa leđa!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *