Kraj marta. Period kada većina studenata danonoćno uči za ispitni rok, dok ja ispijam kafu pored mora. Bar jednom u par meseci odem po nedelju dana na odmor. Da li je to inostranstvo, neki veći grad ili možda ipak more – biram u trenutku. Sreća, pa imam dovoljno para da samo poželim da otputujem, kupim avionsku kartu i tamo sam dok trepnem. Što se tiče gore pomenutog ispitnog roka, to nije problem pošto zahvaljujući svojoj natprosečnoj inteligenciji uspem da položim sve ispite u roku bez obzira na to što od silnih odmora prosto ne stižem da učim. Po mojim slikama se jasno vidi da sam toliko srećna, da imam potrebu  da podelim sa vama svaki sekund svog odmora da biste i vi uživali u mojoj sreći i radovali se sa mnom. Taj ručak koji vidite, naravno, nisam ja spremala, zašto bih se mučila kada je hotelski restoran sasvim pristojan, služe i kavijar koji je moje omiljeno jelo… U današnjem postu ću vam pokazati kako da budete srećni 24/7 i da imate para koliko želite, bogate roditelje i dečka, a da pritom ništa ne radite i samo uživate.

Bullshit!

Sve napisano je plod moje bujne mašte, a i pretpostavljena reakcija većine ljudi koja je ikad ušla na moj fejsbuk profil (ili obrisani instagram). Tačnije, nije pretpostavljena, proverena je. Iz prve ruke znam da mnogi ljudi misle baš ovo što sam napisala, samo zato što su videli delić mog života na društvenim mrežama. Mislim na starije postove, pošto više od pola godine nisam objavljivala apsolutno ništa, a ni odobravala tagove od drugih ljudi na čijim sam slikama bila, tako da nemate pojma ni gde sam bila ni šta sam radila 🙂 Istina koja stoji iza konrektno ove priče je ta da sam se u tom periodu osećala jako iscrpljeno, bezvoljno i anksiozno, pa mi je pod hitno trebalo da negde “pobegnem” od svakodnevnog života ukoliko je to ikako moguće. Idealno bi bilo u neku prirodu, gde je sve mirno… Gde ću moći da se opustim i ne razmišljam o ispitnom roku koji je za nedelju dana, a ja knjigu nisam otvorila. Tačnije jesam, pa smo se posvađale i prestale da sarađujemo. Da stvar bude gora, malo pre toga sam potrošila sav novac koji sam imala i najbolja varijanta koja je mogla da me zadesi jeste da imam dovoljno para da odem negde gde mi neće puno trebati, čisto da ne budem gladna i da mogu da popijem kafu van kuće. O avionu sam mogla samo da maštam, tako da sam kupila autobusku kartu sa studentskim popustom, putovala više od deset sati da bih stigla do Crne Gore i otišla u svoju kuću za šta mi nije trebao ni dinar (pardon, evro). Ovde je leti stvarno živo i veselo, a sad je super pusto i definitivno u martu/aprilu tu nema ničeg “fensi”, niti bi mi puno mladih pozavidelo na tome. Imala sam društvo, logično nekog sa kim mogu da prežvljavam nervoze i ludosti, a kao prevozno sredstvo smo koristili bicikle. 20-ak kilometara dnevno bez dinara potrošenog. Istina, lepo sam se provela, prijalo mi je i neuporedivo bolje sam se osećala nakon toga, ali ništa tu nije bilo ni luskuzno ni fensi kako može da izgleda na društvenim mrežama.
Naravno i da nije uvek ovakva situacija, najčešće i putujem kada je sve kako treba, ali je ova priča odličan primer za to kako nešto može biti potpuno drugačije od onog kako izgleda na društvenim mrežama.
Pitate se zašto sam sve ovo napisala? Zato što je to jedan od odgovora na pitanje zašto sam nestala sa društvenih mreža i prestala sa blogovanjem.

Prošlo je dosta vremena od kad sam napisala poslednji post. I pre toga sam bila neredovna, tako da bi se moglo reći da je prošlo skoro dve godine od kako ne pišem redovno, ali sam bar bila prisutna na društvenim mrežama. Čula sam da pitate za mene u Šmizletininom lajvu ( hvala i pozdrav za vas 🙂 ), a rekli su mi da se i na forumu pitate gde sam nestala, šta se dešava, zašto me nema… Zbog svega toga, osećam potrebu da odgovorim ljudima koji čitaju blog, zašto me nije bilo i šta će dalje biti sa blogom. Naslov posta je, naravno ironičan, a u daljem tekstu ću to dodatno pojasniti 🙂

Zašto sam prestala da pišem blog?

Prvi razlog je taj što sam želela da kupim domen i hosting i pređem na .com što je podrazumevalo određeni rad. Stalno sam nešto odlagala i odlagala, pa je i nesvesno otišlo u nedogled. A i čekala sam brata da se nakani da mi odradi sve to 🙂

Drug razlog je taj što sam osećala da ni moj blog ni ja ne idemo u pravcu koji ja smatram ispravnim i delovalo mi je da sve to što radim nema nikakvu vrednost. Počela sam sebi da ličim na one kojima se život sveo na fotografisanje svega živog i šerovanje u svthu samopromocije, a da pritom ne daju nikakvu vrednost drugim ljudima. Nemam ništa protiv – svako ima pravo na izbor, ali ja ne želim da budem jedna od tih, niti mi takav način života prija. Od toga da slikam stvari i pišem o njima nešto što može pomoći drugima, došla sam do toga da slikam nešto, objavim sliku uz dodatak “najbolji”, “omiljeni” i slično, gde se vidi da ja to imam, ali pomogla nikome nisam. Zato sam dala sebi vremena da razmislim i shvatim šta želim i od sebe i od bloga.

Treći razlog je taj što sam želela da poboljšam kvalitet fotografija na blogu i naučim nešto o tome, za početak bar da nešto podešavam na aparatu koji aktivno koristim tri godine imam poslednjih osam, a sve što sam znala je da podesim na auto i slikam. Onda bih kukala kako su mi slike mutne, tamne itd. Često su me pitali u kom programu editujem slike, a ja nisam znala ni koji programi postoje… Sada znam da podesim šta treba, imam novu rasvetu, a i Photoshop sam savladala bar onoliko da meni potrebne, osnovne stvari umem sama da odradim. Sad se igram, isprobavam i učim 🙂

Četvrti razlog, možda i najbitniji je taj što mi se jednostavno nije pisalo (verovatno zbog gore pomentog drugog razloga). S jedne strane jeste, ali sa druge nisam mogla da se nateram da uzmem da slikam i pišem, radije sam slobodno vreme provodila napolju i sa ljudima, tako da mi je pored svih obaveza i pritiska koji sam osećala zbog istih, blog bio na desetom mestu.

Zašto sam nestala sa društvenih mreža?

Većina vas zna koliko sam poslednjih godina bila aktivna na fejsu i instagramu, svojevremeno i na tviteru (tamo sam bila anonimna 🙂 ). Zapravo, tako je bilo i pre bloga, od kad sam sa 15 godina napravila profil na fejsu, manija nije prestajala. Konstantno sam imala potrebu da objavljujem sve živo, da gledam fotke drugih ljudi, zapravo mislim da ne postoji osoba za koju sam u životu čula, a da joj nisam “prečešljala” profile na društvenim mrežama. Pa makar to bila i sestra od tetke po ocu ćerki mesara koji radi u marketu blizu mene. Primer sam lupila, ali samo hoću da približim do koje mere to ide. I da me sad neko pita zašto sam to radila, ne bih znala šta da kažem jer bukvalno i ne znam razlog. Nikakvu mi vrednost nije imalo niti mi je ikakav osećaj izazivalo, verovatno je navika odradila svoje. Kad već blejim na fejsu, instagramu, što da ne pogledam još ovo, pa još ovo… A i ovo! Jao vidi ovog znam iz grada! Aj da vidim ko beše. Pa kod nje/njega naletim na još nekog poznatog. Ili nepoznatog. Pa da vidim ko je. Jao što ima lepu tašnu… A ovaj što se prolepšao! I ona smršala… Svaka im čast! I znam da većina ljudi funkcioniše isto ovako na društvenim mrežama. Sve se svodi na gledanje drugih i prezentovanje sebe. Tu dolazim do naslova posta. Svi mi na društvenim mrežama objavljujemo hajlajt svojih života. Svi svesno ili nesvesno prezentujemo sebe tako da izgleda kao da smo svi srećni, uspešni, zgodni (oni koji neprestano kukaju su druga priča, da ne kažem dijagnoza). Svi mi šaljemo poruku, vidi kako mi je savršen život! Kad kažem svi, mislim na ljude koji “žive” na društvenim mrežama i kače svaki trenutak svog života, baš kao što sam i ja nekad. Samim tim mi nije nemera da pljujem po tome već da pokažem da postoji i onaj drugi život, čak i ako ste bili ili ste trenutno social media addict.


Druga stvar, mislim da sam 24/7 imala u glavi da treba da objavim nešto i razmišljala bih o tome konstantno. Gde ću sutra da idem i kako bih mogla da se slikam, a i onu voćnu salatu bih mogla da iseckam tako i nađem onu lepu činiju i slikam to, pa da li će biti sunca u tom kafiću i da li je “instagramable” ili da ipak odem u onaj drugi… Ili da se slikam pedeset hiljada puta, izgubim sat vremena svog života da bih na kraju objavila jednu besmislenu sliku… I tako dalje. Pritom – najbitnija stvar, sve ovo nije imalo nikakvu vrednost. Da je bilo korisno, bilo bi sasvim u redu da svoju energiju trošim na to, ali ne vidim kako bi ikome značila činjenica da sam juče jela voćnu salatu i pila kafu u Knezu. Da ne pričam o selfijima. A meni je oduzimalo vreme, energiju i stvaralo mi dodatnu napetost. Nisam imala vremena za stvari koje sam želela da uradim (ili morala) samo zato što sam sate i sate provodila na društvenim mrežama gledajući i objavljujući sadržaj koji nema nikakvu vrednost. Nisam imala korist ni od toga što bi mi svi pričali “jao blago tebi” zbog ovog ili onog, a ni od toga što sam pogledala milion ručkova meni nebitnih ljudi. Dakle, zato sam nestala sa društvenih mreža. Zato što sam uvidela da mi to trenutno nema nikakvu svrhu već samo gubim vreme koje sam mogla da iskoristim na mnogo bolji način. Zato što me ne zanima ko je gde bio, šta je jeo, pio ili kupio, ako meni to ni na koji način ne koristi. Za one za koje me zanima, imam brojeve telefona, pa lako saznam bez gubljenja sata i sata života skrolujući po ekranu. Zato što više nemam potrebu da sa svima delim svaki dan i svaki detalj svog života koji njima ne donosi nikakvu korist. 

Ne osporavam benefite društvenih mreža, putem njih se može doći do raznih informacija, svakako su korisne i za reklamu, ali meni bi trenutno više oduzele nego dale i nikad ne reci nikad, ali 99,9 % sam sigurna da više nikada neću biti aktivna na društvenim mrežama na način na koji sam nekad bila. Tako da takav povratak ne očekujte 🙂

Šta će biti sa blogom?

Kao što vidite, blog je na novoj adresi cosmoholicme.com i definitivno se vraćam pisanju. Dizajn bloga je promenjen, ostali su još neki detalji da se završe, ali sam ipak rešila da počnem da pišem sada. Što se oglašanjanja tiče, objavljivaću postove na fejsbuk stranici Cosmoholic , kao i na Blender portalu. Instagram najverovatnije neću vraćati, a neću objavljivati ni na privatnom profilu na fejsu (tamo ću imati samo grupe za faks i najbliže – da ne shvatite lično neprihvatanje zahteva).

Pored beauty tema, uvela sam i lifestyle rubriku gde ću pisati o nekozmetičkim stvarima.

O putovanjima koja su moja velika strast i tu ćete moći da vidite fotografije gradova koji su ostavili neki utisak na mene, kao i preporuke šta gde da obiđete, gde da klopate itd. 🙂 Kao i o “nepopularnim” i “nefensi” mestima koja mogu biti i te kako magična, o prirodi i avanturizmu ili pak o kafićima, restoranima i poslastičarnicama koje volim i posećujem.

O receptima za razne ukusne i zdrave stvari koje spremam i volim da jedem ( ove nezdrave kupujem 😀 )

O svojim iskustvima vezanim za najrazličitije teme ( banalni primeri: kako se borim sa stresom, šta radim kada mi je “dosadno”, o navikama koje su mi promenile život itd.) u nadi da će to možda pomoći nekom od vas, kao što su meni pomogli drugi putem knjiga, blogova, videa ili čega god. Neću deliti stručne savete i “prepisivati” lekove, molim vas da za takve stvari idete kod lekara i manete se blogova ( znam zašto ovo pričam, ima i onih koji pišu i onih koji to čitaju i primenjuju).

Trudiću se da imam i opuštene nekozmetičke postove poput 5 top filmova koje volim, knjiga i slično, stvar koje sam volela ove zime, proleća, leta, jeseni, wish liste, bucket liste…

U prevodu, pisaću šta mi god u trenutku bude malo na pamet, a da mi deluje korisno ili zabavno 🙂 Nadam se da će i vama biti zanimljivo. Otvorena sam za sve predloge tako da mi bez ustručavanja pišite o čemu biste da čitate 🙂

I za kraj, svaka čast ako ste stigli do kraja posta! 😀

28 thoughts on “Kako da imate savršen život poput mog i šta će biti sa blogom?”

  1. Dobrodošla nazad! Baš sam se pitala šta je sa tobom i moram da priznam da si mi nedostajala, jer si jedna od blogokoleginica koju sam redovno pratila i uživala u tvom pisanju.

    Radujem se novim postovima i čestitam na novom sajtu! 🙂

  2. Pre neki dan setih se ja Tebe… Istinu da ti kažem nisam mogla da se setim imena bloga…što znači da ga dugo nisam pratila…A uživala sam čitajući, gledajući sve što kačiš. I potražim te po privatnom profilu..i u tom trenutku me nešto prekide pa posle zaboravih… Da bi ono, danas kada sam otvorila FB videla da Nam se vraćaš!!! A baš sam se zapitala gde nestade? 😀 Telepatija neka, nzm.. 😉 Radujemo se svakom tvom novom postu, korisnom postu, i poštujem što si se presabrala i videla koje su zaista vrednosti svega… Ja to samo pridodajem godinama i da odrastamo i da nam se ciljevi, vrednosti, planovi..menjaju, drugačije razmišljamo, delujemo…Vidim sama po sebi…Tako da, samo napred, i iznenadi nas lepim postovima 🙂 Puno poljubaca :*

    1. Koliko dugo me nema, dobro da mi ime nisi zaboravila! 🙂 A na blogu ničeg novog nije ni bilo, tako da nisi ništa propustila 🙂 Slažem se sa tobom, godine svakako utiču, a ja bukvalno odrastam uz blog i sad kad vidim neke stvari koje sam pisala, nije mi dobro, ali neka ih, taman bolje vidim svoju promenu 🙂 Hvala ti što voliš blog i nadam se da ćeš uživati u čitanju <3

  3. Uh, Anđelija!
    Drago mi je da ti je bolje i da sada drugačije razmišljaš i gledaš na život. Pametna si devojka i negde si na vreme shvatila ispraznost modernih društvenih mreža. Objave na njima su daleko od realnosti i mi to znamo. Meni je samo žao mladih devojčica koje se na to ugledaju jer nemaju dovoljno svesti ili pravog uzora. Sve se to na kraju pretvori u “dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da iz njega izađe”. Propagiranje pravih vrednosti jedino ima smisla, i, kao što sama kažeš, nešto što će nekome pomoći ili ga naučiti nešto. Samo napred i svaka čast na hrabrosti!

    1. Ja uvek kažem i čvrsto verujem u to da se sve dešava u pravo vreme, čak i kad nam u trenutku deluje da je sve to loše 🙂 Očigledno je trebalo da prođem svašta da bi mi došle neke stvari do mozga. I meni je žao dece jer često bivaju i isprozivana što za neke godine i nije baš bezazleno… Ali, ipak mislim da tu porodica može prilično da iščupa stvari 🙂
      Hvala ti puno na lepom komentaru i drago mi je da delimo mišljenje <3

  4. Pre svega dobrodošla nazad 🙂 Takodje svaka čast za post, svaka reč ti je na mestu! Baš si nedostajala 😞 i svako malo pogledam dal si se vratila…ali dobro sad si tu i želim ti puno uspeha u daljem radu! ❤

    1. Hvala puno Jovana! ❤ sad sam se vratila definitivno! 🙂 Drago mi je da ti se sviđa post i nadam se da nema puno onih koji su procitali samo uvod :))) 😘

  5. Dobrodosla!
    Bas sam se pitala hoces li nastavljati sa pisanjem jer sam se cesto vracala na tvoj blog- sto da pronadjem nesto, sto sa vidim ima li sta novo ;))

  6. Uvek sam volela tvoj blog jer je uvek bio drugaciji, tako da verujem da ces i nastaviti tim putem jer to si ipak ti, bez obzira na promene i nove odluke, tvoj vedar duh uvek je prisutan. Srećno na svim poljima u svakom slucaju a ja cu opet imati sta da citam kad nadjem vremena jer se i kod mene sve okrenulo naopako 😊

  7. Slučajno sam naletjela na tvoj blog tražeći savjet za suvu kosu…Sviđa mi se novi dizajn i želim ti sreću!

    1. Svi nalete na mene kad traže nešto o farbanju i suvoj kosi 😀 Hvala ti! <3 Pričala sam ti koliko sam stalno odlagala da sredim to... Napokon sam ga dovela u red 🙂

  8. Pala si mi na pamet po ko zna koji put, sveti Google me obradovao 😂 I ja sam skinuta sa drustvenih mreza (malko sam preterala) pa nisam ispratila veliki “comeback” Jako mi je drago sto cu moci da te citam, sto si se vratila na velika vrata, sto ukljucujes I lifestyle postove (u kojima cu posebno uzivati) Dobro nam dosla nazad 😍

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *