Iako sebe smatram srećnom osobom, uvek se trudim da nađem načine da budem još ispunjenija i zadovoljnija, kako spoljašnjim okolnostima, tako i sopstvenim ponašanjem i uverenjima. Na spoljašnje okolnosti ponekad ne mogu da utičem, ali na svoje reakcije na njih svakako mogu, kao i na svoje aktivnosti. Kada sam pisala o šetnji, pomenula sam da smatram da je mnogo bitnije ono što radimo svakodnevno umesto onog što radimo jedno u ne znam koliko i da zapravo takve stvari dovode do značajnijih promena.
Pre nekoliko dana, stigla mi je knjiga “The Happiness Project” od Gretchen Rubin, baš u vreme kad sam počela da pravim spisak navika koje želim da promenim /unapredim i dodam neke nove.
Tekst o septembarskim odlukama, iskucala sam u busu na putu za Beograd, tako da ću danas objaviti to „da se ne baci“ 😀 a počevši od narednog meseca, pisaću o posledicama svih promena.
„The Happiness Project“ je lična potraga za srećom Gretchen Rubin. Na početku svakog meseca, pravila je spisak stvari na kojima želi da poradi, a koje ujedno utiču na njenu sreću. Mnoge od njih su iste one koje i kod mene zahtevaju korekciju, tako da sam došla na ideju da napravim sopstveni projekat sreće po ugledu na njen.
Neću pisati i odluke i ishode odvojeno (izuzev ovog), već ću na kraju svakog meseca pisati šta sam to rešila da promenim, šta je uspelo i da li je dovelo do „porasta sreće“ u globalu.
„Prepisivaću“ od Gretchen stavke koje i sama smatram bitnima, izbacivaću one koje smatram nebitnim za sebe i ubacivaću neke svoje lične.
I upamtite: srećni ljudi čine druge ljude srećnijima! Zato ovo nije nimalo sebičan projekat i utiče na puno osoba 🙂

Evo nekih navika na kojima želim da poradim tokom septembra (a i nadalje):

RANIJE USTAJANJE
Koliko god volim leto na moru, u gradu ga ne podnosim. Sama činjenica da ne mogu da šetam kad poželim, sedim napolju i pijem kafu mi je prilično frustrirajuća. Zato se svakog leta pogubim sa spavanjem, pa živim noću, ležem u 5-6 ujutru, a budim se u 1-2. Po broju sati je to sasvim okej, ali je po kvalitetu sna daleko od toga, neretko se probudim nervoznija nego da nisam uopšte ni spavala. Iz tog razloga, ovo stavljam na prvo mesto.
Cilj mi je da za početak idem u krevet bar do 12 i budim se do 7-8.
Dok sam išla u srednju školu, budila sam se maltene svakog jutra u 6, ali je mnogo teže ustati kad nemaš obaveze tako rano.
Ja nisam od onih kojima par sati da se probude, kafa i ne znam šta sve, čim ustanem iz kreveta ponašam se i osećam potpuno isto kao da sam budna satima.
Ironično je što imam problem sa nesanicom, često mi je problem da zaspim i nikad nisam mogla samo da zatvorim oči i zaspim, uvek mi je trebalo vremena da umirim mozak, pa tek onda da utonem u san.
Fizička aktivnost mi tu uvek pomogne, kao i metode relaksacije.
Takođe, uvešću i neki novi jutarnji ritual koji volim kako bih se lakše motivisala da ustanem ranije.
Pravljenje planova i priroriteta za svaki dan je još jedna od stvari koje uvodim, da ne bih dolazila u situaciju da po celu noć ostajem budna jer mi uvek fali poneki sat za završavanje svega što treba da se završi.

VIŠE FIZIČKE AKTIVNOSTI
Iako sam poslednjih godina jela kao vaška i imam višak kilograma, oduvek sam i prilično aktivna. Puno pešačim, vozim bajs, rolere i slično, ali osećam da mi treba nešto „jače“. Već sam mnogo puta pomenula da imam ogromnu količinu energije i ako je ne kanališem na pravi način, postanem napeta, nervozna, ne mogu da spavam… Nakon vežbanja sam kao nova, ali mi samodisciplina u ovom slučaju nije jača strana. Za aktivnosti poput šetnje i bajsa apsolutno jeste, ali za sve ostalo baš i ne. Uvek nađem neki izgovor zašto baš sad ne mogu da krenem u teretanu, na jogu, redovnije trčanje… Iako sam vrlo svesna da su to samo izgovori 🙂
Zato ovog meseca izazivam samu sebe da mi redovno vežbanje postane nova navika.
Uplatiću teretanu, krećem na trčanje ponovo, a možda i na jogu (ili ću je raditi uz YT i „Yoga with Adriene“).
Generalno volim vežbanje na otvorenom, ali mi je u teretani nekako lakše da istrajem jer ima puno ljudi, pa se pored vežbanja uvek i isćaskam sa nekim.

PRIRODA I IZLETI
I vrapci na grani znaju koliko volim da budem u prirodi, ali sam u poslednje vreme zbog vrućine slabije išla na bajs ture i izlete. Kad kažem bajs ture, ne mislim na organizovane grupne već na obilazak bliže i dalje okoline bajsom. Na moru u martu sam dosta vozila i neverovatno mi je prijalo, tako da sam nastavila to da praktikujem i kući. Sad je taman idealno vreme za te varijante, pa izazivam sebe da se bar jednom nedeljno odvezem negde gde do sada nisam bila, makar to bilo i malo udaljenije selo u okolini.
Ukoliko vremenski ne stignem da obilazim Bog zna šta, uvek mogu da prošetam psa po šumi – i to se računa!
Takođe, jednodnevne izlete obožavam, svaki boravak u prirodi me napuni energijom i bukvalno sve mi je lakše i lepše nakon toga, fizički se umorim, a psihički preporodim 🙂
Ukoliko vas bude zanimalo gde sve idem, kako to izgleda i generalno utisci o doživljaju, pisaću i zasebne tekstove.

SVAKODNEVNO VEŽBANJE ZAHVALNOSTI

Kao što se vežba telo, tako mora i mozak. Iako znam da ne treba tako, ponekad uhvatim sebe kako mnoge divne stvari u životu uzimam zdravo za gotovo želeći neke koje još uvek nemam. Zato već neko vreme svakog dana pišem minimum tri lepe stvari koje su se desile tog dana ili bilo šta na čemu sam zahvalna, što mi pomaže da držim fokus na zadovoljstvu zbog onog što imam i sa pozitivnim mind setom (ne znam srpsku reč za ovo) idem ka onome što tek treba da postignem/dobijem. Koliko god mislili da vam nešto fali, uvek ima nekoga ko nema ni to. Često zaboravimo da budemo zahvalni na nekim stvarima jer se „podrazumevaju“, poput krova nad glavom, tople vode, struje, ljudi koje volimo… I nažalost postanemo svesni vrednosti toga tek kad nešto izgubimo. Uvek mi prođe kroz glavu onaj osećaj kad dođe struja nakon što nestane na kratko, e tako bi trebalo da se osećamo svakog dana! Što je moguće kad redovno podsećaš sebe na sve što imaš i budeš zahvalan na tome.

KONSTANTNO UČENJE NOVIH STVARI
U proteklih godinu dana, naučila sam da radim dosta novih stvari i neverovatan je osećaj koji imam svaki put kad savladam nešto novo, pa makar to bilo i najbanalnije za nekoga.
Baš zato sam i odlučila da pomenem to i u ovom tekstu iako nije nikakva nova odluka ni navika, već nešto što primenjujem odavno.
Nije ovde poenta u tome da sve moraš da radiš savršeno, najbolje i profesionalno, već u tome da konstatno razvijaš svoje sposobnosti, da budeš otvoren za nova znanja i iskustva i istinski uživaš u tome.
S druge strane, neke od tih stvari se na kraju mogu stvarno ispostaviti kao odlične za posao i zarađivanje dobrih para.
Uvek volim da naglasim koliko je samoobrazovanje bitno jer poznajem dosta ljudi koji su upravo na taj način ni iz čega stvorili sve i danas odlično žive radeći poslove koje vole (da naglasim, u Srbiji!).
Danas sve može da se nauči putem interneta, milion je predavanja, kurseva, tutorijala, jedino što nam treba jeste volja, strpljenje i upornost.
Trenutno imam u planu da naučim nešto potpuno novo za mene iz čega može proizaći ozbiljno dobar posao, ali o tom, potom 🙂

Ovde i ovde možete pogledati neke od sajtova za besplatno obrazovanje, a ja bih na listu dodala i Udemy. Naravno, You Tube tutorijali su neizostavni jer ih ima maltene za sve što vam padne na pamet.

LISTA PRIORITETA
Ako bih morala da izdvojim jednu stavku iz ovog teksta, to bi bila ova. Iako mi ljudi često kažu da mi „zavide“ jer umem da uživam, ta priča ima i svoju mračnu stranu.
Preveliki hedonizam i konstantno ugađanje sebi, vrlo lako mogu da dovedu do toga da češće odabereš uživanje, umesto da prvo radiš ono što je prioritetno i na kraju ostanu samo frustracije zbog gomile nezavršenih obaveza.
Onda, umesto da završiš šta treba, sad tražiš načine da se „smiriš“ (a kako ćeš drugačije nego uživanjem) i vrzino kolo se nastavlja.
Zato počinjem redovnije da pravim liste prioriteta za godinu, mesec, nedelju i dan, i trudiću se da ne dolazim u situaciju da odem na kafu ili otputujem kad znam da me čeka gomila posla koji treba da završim.
Preporučili su mi knjigu Brajana Trejsija “Pojedi tu žabu”, tema je upravo postavljanje prioriteta, planiranje i postizanje ciljeva. Kupila sam je i počinjem da je čitam čim završim neke koje sam počela pre par dana (a brzo čitam 😀 )

KONTROLISANO TROŠENJE PARA
Ukoliko pročitate ovaj tekst, biće vam jasno da trošenje para i ja nismo baš nabolji prijatelji.
Doduše, u poslednjih godinu dana sam puno napredovala po tom pitanju, ali i dalje imam trenutke kada gomilu para potrošim na stvari koje mi nisu potrebne. Dok sam bila mlađa, svi su pričali „Videćeš kad budeš zaradila kako ćeš sve jeftinije da kupuješ“ (izuzev mojih roditelja koji su znali da neću), a ja sam od prvih zarađenih para kupila nimalo jeftinu torbu, tako da ni ta priča kod mene ne pije vodu 😀
Plan mi je da zapisujem apsolutno sve na šta potrošim svaki dinar i na kraju meseca pravim analizu – šta je bilo neophodno, šta nepotrebno i gde sam mogla da sačuvam koji dinar i pametnije ga iskoristim.
U suštini, jedini cilj mi je da ne kupujem nepotrebne stvari pa makar i istu količinu novca trošila.

Ima još nekih sitnica koje bih pomenula, ali ću se u skladu sa postavljanjem prioriteta zaustaviti ovde jer ove stavke smatram najbitnijim.

Koje navike vi želite da menjate i zašto ne baš od sada!? 🙂

9 thoughts on “The Happiness Project: odluke i planovi za srećniji septembar 2017.”

  1. Ta knjiga baš ima jako dejstvo. 😀 Iz iskustva kažem, zato što je i meni došla u pravo vreme, ali me je isto inspirisala da uradim nešto slično.
    Cele godine je čitam, svakog meseca po poglavlje, a od januara takođe krećem sa svojim, prilagođenim izazovom – odabrala sam mesečne teme, zadatke takođe polako biram… Jedva čekam. 🙂 To što će sve biti javno mi je u isti mah i pritisak i podsticaj da ne odustanem pre kraja.
    Radujem se tvojim tekstovima, možda pronađem inspiraciju za neku od mojih tema. 🙂

    1. Grečen nesumnjivo inspiriše 😀
      Ja planiram da je završim sada, pa na početku svakog meseca svako poglavlje. Uz razmišljanje šta ću ja sa tim 🙂
      Super što ćeš i ti pisati, jedva čekam da čitam! Volim da čujem tuđa iskustva, neka me inspirišu 🙂

  2. Kod mene je trenutno haos jer sam pre desetak dana postala mama po drugi put, pa mi je pravi uspeh oprana kosa i redovno pranje zuba. Ali dok dojim po pedeseti put u toku dana, imam običaj da maštam o tome kako ću se baciti na završavanje svoje teze konačno, kako ću započeti učenje novih veština i eventualno se prekvalifikovati, kako ću početi da vežbam, zdravije se hranim i kako ću steći veću kontrolu nad finansijama. I manje vremena za ekranom mi je među prvima na listi prioriteta jer mislim da mi je koncentracija očajna pre svega zbog toga što u tome preterujem.

    1. Deca su prioritet, naći će se vremena i za ostale stvari kad bude bio njihov trenutak 🙂 Što se tiče vremena za ekranom – garantujem da ćeš se osećati bolje! Upravo si mi dala ideju za tekst o tome šta mi se sve promenilo od kad manje vremena provodim na netu i za telefonom generalno. Bolja koncentracija je svakako jedna od tih stvari. Veruj mi da ranije nisam mogla 15 minuta koncentrisano da sedim nad knjigom….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *