Trst, Decembar 2017.

Za razliku od novembra gde sam prštala od storija na instagramu 😀 , u decembru i januaru sam bila malo mirnija. Sa naglaskom na malo 🙂 U postu o novembarskim pričama, pomenula sam kog tipa će biti ovi tekstovi, pa ukoliko niste u toku, pročitajte uvod tamo.
Ovde sam ubacila samo odabrane slika sa storija, za koje sam smatrala da ne treba da nestanu nakon 24 h jer sadrže razne preporuke i utiske. Neke će biti korisne za vas, neke su više uspomene za mene, ali dobro 🙂

Pošto su u kolažima, kliknite na njih i zumirajte kako biste bolje videli tekst.

Počeću od knjiga, ipak imaju najveću vrednost od svega ovde 🙂

Delić iz knjige “Put sustreta” Horhea Bukaja, priča koja me oborila sa nogu u svakom smislu, a po broju poruka u direktu i mnoge koji su je pročitali.
Na deset stranica je rečeno toliko toga o ljubavi da ja ne znam šta bih ovde više rekla, a da ne pokvarim utisak. Od srca vam preporučujem sve Horheove knjige iz edicije Putokazi jer apsolutno svaka nosi neverovatne poruke o životu, ljubavi, patnji, sreći…
Horhe Bukaj je takođe i psihijatar, tako da njegove reči pored lepote imaju i naučnu vrednost.

I na ovim sličicama su delovi iz Horheovih knjiga, a priča sa poslednje četiri je za mene toliko divna i moćna… Ponekad zaista nismo svesni koliki uticaj imamo na živote drugih ljudi.

“Alhemičar” Paula Koelja je moja omiljena knjiga već trinaest godina, od tada sam je pročitala mali milion puta i svaki put je ostavila utisak na mene. Ne želim da vam pričam puno o njoj, želim da je sami pročitate i doživite na način koji će za vas imati najveću vrednost, a sigurna sam da će je imati. Ova knjiga zaista neminovno menja pogled na život i govori toliko toga o mudrosti življenja da je smatram osnovom svake biblioteke.
Evo jednog delića:

– Zašto čuvaš ovce? – Zato što volim da putujem. On uperi prst prema jednom prodavcu kokica koji je želeo da putuje kada je bio mali. Ali odlučio se da kupi kolica i prodaje kokice kako bi godinama štedeo dinar po dinar. Kada ostari, provešće mesec dana u Africi. On nikada nije shvatio da ljudi uvek imaju uslova da urade ono o čemu sanjaju. – Trebalo je da se odluči da bude pastir – naglas pomisli mladić. – I on je na to pomišljao – reče starac. – Ali prodavci kokica su ugledniji od pastira. Prodavac kokica ima kuću, dok pastir spava pod vedrim nebom. Ljudi više vole da udaju ćerku za prodavca kokica nego za pastira. ? – Najzad, ono što misle o prodavcima kokica i pastirima ljudima postaje važnije od lične legende. ? ❤ “Alhemičar” Paulo Koeljo. Nastavak na jučerašnju priču… Uvek me ova knjiga iznova i iznova izuje iz cipela ? . . . #trieste #italy #travel #wanderlust #travelgram #instatravel #travellife

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Marie Forleo je za mene jedna od najinspirativnijih žena na internetu i mislim da ne postoji njen video koji nisam pogledala. Ta žena u 5 minuta kaže toliko toga, konkretno i direktno bez uvijanja i pravi je problem solver za razliku od mnogih koji uglavnom samo mlate praznu slamu.

Što se ostalih stvari tiče – već sam napisala sve na sličicama, tako da se neću ponavljati.

Preporuke za hranu/piće su kod mene očigledno neizbežne 🙂

Self trip haha 🙂 Ne znam zašto sam uopšte ovo ubacila, ali ‘ajd, nema veze, znam da ima vas koji volite da vidite i malo ličnijih stvari 🙂

Novi Sad mi je jedan od najdražih gradova u Srbiji, a u decembru je izgledao doslovno kao iz bajke.

Sredinom decembra sam bila u Trstu nakon nekoliko godina i ponovo se podsetila toga koliko sam zaljubljena u Italiju <3 Par dana nakon što sam došla iz Trsta, kupila sam karte za Milano gde idem za koji dan tako da ćete čitati travel tekstove i o Trstu i o Milanu 🙂

To bi bilo to, zaista sam puno slika izbacila i potrudila se da ni ovde na razglabam kao što umem 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *