Jedan od mojih omiljenih rituala koji praktikujem godinama unazad, je večernja šetnja sa najboljom drugaricom. Te šetnje često traju i po par sati, pa se za to vreme site ispričamo o svojim dešavanjima, željama, nadanjima… ali i onome što nas koči. Ne zovemo je džabe terapijska šetnja 🙂 Nedavno, tokom jedne od tih šetnji, dotakle smo se perioda u životu kad smo se osećale najvedrije i najpoletnije, to jest, pokušavale smo da shvatimo koji su to trenuci kad smo imale najviše životne energije i vedrine u sebi. Znate ono kad na jednu situaciju danas gledate kao na tragičnu, a sutra ste u fazonu “Ma, nek ide život, biće to dobro!”? Želele smo da otkrijemo šta smo to radile drugačije kad smo se osećale bolje. Uopšte mi nije puno trebalo da shvatim stavku koja je bila prisutna tokom svih mojih najboljih perioda. Hranila sam se zdravije i imala manje kilograma! Da li sam se zdravije hranila jer sam bila srećnija ili sam bila srećnija jer sam se zdravije hranila? Hm.

Kaže ona meni: “Ma, osećam se kao svinja, pre mesec dana sam imala 63 kg, a sad imam 68!”
Ja: “Prošle godine si imala 74, pa si se osećala odlično kad si spala na 68, je l’ tako bilo?”
Ona: “Jeste čoveče, kako mi onda sad ovih 68 toliko smetaju, a prošle godine sam bila srećna zbog te kilaže?”

Sam izgled denitivno nije ono zbog čega se osećaš zadovoljnije sa manje kilograma. U suprotnom ne bi sa istom kilažom sad bila nesrećna, a nekad presrećna. I svi zgodni ljudi bi pucali od sreće.

Vratih se u svoju kožu na trenutak. Ista priča. Pre tri godine sam bila presrećna kad sam spala sa 73 na 66 kg. A sad se osećam kao prase jer sam pre mesec dana imala 60, a sad imam 66. Pa zašto, kako!?

Pre tri godine sam krenula od 73, kad sam bila na 66 hranila sam se zdravo i konstantno sam išla na bolje, a sad idem na gore, iako je potpuno ista brojka u pitanju.

Nije toliko važno gde si sada, koliko je važno odakle si počeo pre nego što si stigao do tačke na kojoj si sada. Da li si bolji od sebe juče ili gori?

Nikakva brojka na vagi sama po sebi ne čini srećnim ili nesrećnim. Ali čini ono što si radio i što te je dovelo do te brojke. Bitno je da znaš zašto se gojiš. 

U čemu je razlika?

Kad sam pre tri godine smršala sa 73 na 66 kg, bila sam disciplinovana, planirala sam svoje orboke, hranila sam se zdravije, bila sam umerena. To je rezultiralo time da sam imala mnogo više volje i elana za sve životne aktivnosti, nisam se osećala tromo, imala sam više pozitivne energije i bila sam zadovoljna sobom zbog svoje upornosti, volje i istrajnosti. Sve to se ispoljilo na sve segmente mog života, lepši izgled je u celoj priči samo jedna od posledica.

Kad sam se ugojila sa 60 na 66 kg, bila sam neumerena, jela sam kad god se osećam napeto i nervozno, a zatim sam krivila sebe što sam opet pojela sve što mi je palo pod ruku i što mi je samodisciplina otišla u minus kad je hrana u pitanju. Jedem kasno, ne mogu da zaspim, sanjam nebuloze, budim se nikakva i imam mnogo manje volje i elana nego što prirodno imam. Energije imam uvek na pretek jer sam po prirodi hiperaktvna (ne u patološkom smislu), s tim što u ovom slučaju moj mozak (koji radi trista na sat), radi protiv mene, umesto za mene.

Možeš li da budeš “debeo i srećan”?

Prićaću u svoje ime. Srećna sam i zahvalna jer imam lep život i ljude koje volim, ali isto tako tvrdim da bih bila još srećnija da se zdravije hranim i imam manje kilograma. Primećujem kada više jedem… I znam zašto više jedem.

Problem sa viškom kilograma imam poslednjih nekoliko godina, kao dete sam bila mršavica, pa nemam onaj izgovor “Debela sam od malena, hranili su me tako i šta ću sad, to je genetika”.

Ne mora da te čini nesrećnim činjenica da si debeo, ali može da te čini ono zbog čega si postao debeo
Hrana bi trebalo da bude gorivo, ali može biti i zapaljena šibica koju baciš na benzin. Zavisi kako je iskoristišNeumerenost u jelu, nedostatak discipline i istrajnosti, poremećaji u ishrani. emocionalno prejedanje… Mnogo je razloga zbog kojih možemo biti gojazni, a koji nam ujedno remete i duševni mir. Tu temu ću sačuvati za neki naredni post.

Psiholog Jelena Pantić sa bloga Emocionalna inteligencija je napisala nekoliko fenomenalnih postova na ovu temu.
*Siguran i zdrav način da se trajno oslobodite viška kilograma
*Emocionalna higijena za vitak stas
*Šta ti jedeš, a šta jede tebe
*Jela sam svašta lepo i za tri meseca smršala 12 kg!

Jovana Miljanović je takođe napisala sjajan tekst o emocionalnom prejedanju i od srca vam preporučujem da ga pročitate. Ovo vam ne kažem kao zgodna cica s naslovne strane koja je celog života mršava pa sad mlati praznu slamu, već kao neko ko se sa hranom bori već godinama. Deset gore, deset dole, pa tako desetak puta, ne kažem džabe da sam poslednjih godina dodala i izgubila 100 kilograma. Nego… O tome u nekom narednom postu, za danas sam završila 🙂

Ne smatram da je moje mišljenje jedino ispravno, verujem da je ovo duboko lična stvar i da se kao takva razlikuje od osobe do osobe. Zato se iskreno zapitajte kako se vi osećate sa viškom kilograma, da li vam to i koliko utiče na sreću i zadovoljstvo. Da li primećujete u kojim trenucima više jedete?

2 thoughts on “Debela i srećna… Ili lažeš samu sebe?”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *