Ukoliko sada odete na neki lifestyle sajt ili uzmete jedan broj sličnog časopisa, sigurna sam da ćete naleteti makar na jedan savet o tome kako treba da udovoljite sebi, da nađete vremena za ono u čemu uživate, da se opustite… Nekako se uvek polazi od toga da smo svi super zauzeti, da svi radimo 24/7 i da su nam instant zadovoljstva preko potrebna kako bismo održali balans. Ipak, realan život pokazuje da solian broj ljudi živi potpuno drugačije. Bez nekih obaveza, bez cilja i smisla, već im se manje – više sve svodi na ugađanje sebi i izazivanje zadovoljstva. I, šta onda?
Šta kada shvatiš da je sve što radiš zapravo ugađanje sebi? Da li si na kraju zadovoljan, srećan?
Bila sam sa obe strane. I puna obaveza bez ikakvog balansa kada mi je zaista trebalo da ugodim sebi, a bilo je i perioda kada mi je jedini cilj bio da UŽIVAM. Da pružam sebi sva moguća sitna i krupna zadovoljstva zbog kojih ću se osećati lepo, biti srećna…
Baš zato danas želim da pričam o razlici između sreće i instant zadovoljstva jer se ta dva pojma mnogo mešaju, a na sopstvenoj koži sam osetila da i te kako nisu ista stvar.

Znate kako izgleda jedan ZADOVOLJAN dan?

Ustanem iz kreveta onda kad poželim, obično je to oko 11. Razvlačim se tako jer mi je udobno, ustanem da doručkujem nešto super ukusno i kalorično jer uživam u tome. Naravno da nakon toga ne odem da vežbam već puštam seriju koju gledam uz omiljenu kafu. Zatim shvatim da bi bilo lepo da popijem još jednu u kafiću, sa nekim da izblejim malo… Sredim kosu, našminkam se, obučem i krenem do grada. Tamo obično provedem par sati, ponovo uživajući. Usput shvatim kako je fizička aktivnost bitna i da bih mogla da prošetam nekoliko kilometara… Uh, sad sam i gladna, mogla bih da odem u restoran da ručam šta mi se u tom trenutku prijede i provedem još par sati uživajući. Vratim se kući, čitam, gledam nešto na netu… Ma uživam. Uveče shvatim kako bi bilo sjajno da pozovem nekog da gledamo film uz kokice i moju omiljenu čokoladu. Mmmm… Prava uživancija. Film se završi kao i moj dan koji sam provela baš onako… U uživanju.
Kako se osećam na kraju tog dana?
Kada je u pitanju jedan takav dan koji je odmor nakon svih radnih, sjajno.
Kada je jedan u moru takvih, manje – više prijatno. Komforno. Ali prazno. Ponekad i besno. Sa osećajem krivice.
Nisam ništa korisno uradila, moj dan nije imao nikakvu svrhu jer celodnevno uživanje samo po sebi nije svrha koja izaziva sreću. Nisam ništa učila jer sam želela da uživam, jela sam nezdravo jer je “ukusnije”, gledala sam seriju umesto da pišem, da radim nešto korisno… Ukrala sam Bogu dan. Bežala sam od svog života tražeći zadovoljstvo.

Zamislite da imate posao iz snova, divnu porodicu, finansijsku stabilnost i sve ono što ste ikad želeli… A sada uz sve to zamislite kako se i dalje osećate prazno. Ne znate šta ćete sa sobom. Ništa vam nije jasno. Šta sad?! Upravo to se desilo @gretchenrubin i takva situacija je bila okidač za nastanak ove knjige. Započela je sopstveni projekat sreće sa ciljem da ispita koji su to faktori presudni za istinsku sreću. Svakog meseca je obrađivala različite teme na divan i inspirišući način što ima poseban značaj kad znaš da je sve primenila u praksi, a ne da priča prazne priče. 🧚 Zabavna i opuštajuća knjiga, a u isto vreme lična i duboka – od mene sve preporuke 👼 I da, ponovo naručena sa @bookdepository, mislim da su je i preveli, pa pogledajte i u našim knjižarama ako ste više za tu varijantu. . . . #booklover #book #books #reading #happinessproject #gretchenrubin

A post shared by Anđelija Stojanović (@andjelija.adja) on

Za razliku od SREĆNIH dana.

Kada ustanem u 7 jer treba nešto da radim. Da idem na faks na primer. Nisam zadovoljna u trenutku kada mi zazvoni sat i moram da ustanem. Da idem po bljuzgavici do fakulteta i putujem sat vremena umesto pola sata jer je napolju kolaps zbog snega. Nije mi prijatno dok mi se spava i slušam dosadno predavanje sedeći sa ljudima koji mi nisu uvek po volji. Ne umirem za tim da se vratim kući i čitam gradivo koje nije uvek lako savladati. Pije mi se kafa sa nekim, gleda mi se serija, šeta mi se po gradu… Ali nastavljam da učim. I negde na pola, nakon silne “muke”, shvatim da sam i zadovoljna. I srećna. I ponosna na sebe jer sam “odoložila” zadovoljstvo i uradila ono zbog čega ću biti srećna na duže staze. I neću morati da bežim od života. Ona kafa s početka priče sada ima bolji ukus. I serija koju odgledam pred spavanje znajući da sam uradila sve što treba da uradim.
Salata koju sam pojela umesto majoneza. Možda sam manje uživala u tih 10 minuta, ali sam se nakon njih osećala bolje.

I upravo tu se nalazi razlika između konstantnog traženja zadovoljstva i sreće.

Instant zadovoljstvo je kad radiš samo ono što ti u trenutku prija, ali može biti loše po tebe na duge staze.
Sreća je kad radiš ono što ti možda u trenutku ne prija, ali znaš da je dugoročno dobro za tebe. Sreća je mirna, lepa… Drugačija. I umnogome zavisi od naših izbora iako svi ponekad verujemo da treba nešto da padne s neba da bi nas napokon sreća pogledala.
Paradoksalno, ali slobodno mogu da kažem da sam mnogo puta bila srećna i kad je sve spolja bilo užasno. Kako?
Tako što sam drugačije gledala na stvari. No, to je neka druga tema koja zaslužuje zaseban tekst. Zasad ovoliko 🙂

Slušala sam na fakultetu predavanje o jednom eksperimentu koji me poprilično naveo na razmišljanje. U pitanju je Maršmalov test na temu odlaganja zadovoljstva koji govori upravo o ovome o čemu sam pričala.
Ostavljam vam video da pogledate.

Dokazali su uspešnija deca koja su sačekala 10 minuta da dobiju i drugi kolačić. Detaljno o tome kako ovaj test utiče na uspeh u životu OVDE.

Seth Godin je takođe pričao o ovoj temi.

Poenta ovog teksta nije da treba samo da grabimo i bežimo od zadovoljstva već da je ključ svega BALANS. I da čak i zadovoljstvo koje je samo po sebi pozitivno, može biti kobno ukoliko je neumereno.
Da nam ponekad sreća izmiče zbog preteranog zadovoljstva.

Kakva su vaša iskustva sa ovom temom? 🙂

2 thoughts on “Da li ti zadovoljstvo krade sreću?”

    1. Hvala ti puno, puno! 🙂 Drago mi je što to čujem iako se čak i ne deklarišem kao motivator :)))
      Valjda nas nečije iskustvo motiviše više nego teorijske priče <3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *