Crna Gora
Kad čujete reč MORE , šta vam prvo padne na pamet? Plaža, sunce, kupanje, gužva, miris mora i mleka za sunčanje… Neko hladno piće i dobro društvo. Ovo bi bio moj jedini odgovor pre nekoliko godina. Svako drugo godišnje doba u kombinaciji sa morem, bilo mi je sinonim za dosadu i gubljenje vremena. Kako može da mi bude zanimljivo ako se ne kupam, ne čvarim na suncu čitavog dana i mogu da prođem šetalištem bez da se guram sa nekim i provlačim kroz gužvu dok trešti muzika iz okolnih kafića?! Dvadesetogodišnja Anđelija nije imala adekvatan odgovor na ovo pitanje, dok dvadesetčetvorogodišnja i te kako ima 🙂 Zanimljivo mi je kad se prisećam ( i čitam ) šta sam volela godinama unazad, šta volim sad i koliko se sve vremenom menja… Još uvek volim da obilazim velike gradove, buku, gužvu i ludnicu s tim što mi danas, uz sve to prijaju i mirnije varijante.

Ovog proleća sam dva puta bila na primorju. Prvi put krajem marta, o čemu sam već pisala ovde i drugi put krajem aprila, kad sam ostala čak dve nedelje. Prvi put mi je trebao mir, tišina i pustoš jer sam se prilično loše osećala, dok sam drugi put otišla zato što sam shvatila koliko mi to zapravo prija. Od kad znam za sebe, volim aktivan odmor. Prvo pitanje koje sam postavila kad sam videla plažu, bilo je “Majka, zašto ovde svi leže, šta im je?”. Nikako mi nije bilo jasno kako im je toliko zanimljivo da samo leže i ništa ne rade 🙂 Danas se to malo promenilo, ali i dalje volim da stalno idem negde i istražujem čak i kad sam na odmoru. Jedino sa čim ne mogu da se izborim je spavanje do podne (da ne kažem, drugi ne mogu da se izbore sa mnom 😀 ). U današnjem postu ću pisati o tome zašto mi je toliko prijalo da odem na primorje u sred proleća i šta sve možete da radite na moru kada nije vreme za kupanje.


Šetnja, šetnja i šetnja!

Proleće je savršeno za celodnevne šetnje, obilaženje novih mesta ili pak starih, ali na drugačiji način. Sunca ima dovoljno da se lepo i prijatno osećate, bez spržene kože i mozga 🙂 Na slici iznad je put do Bara, onaj kojim sam leti milion puta prošla kolima ili busom, ali ga nikad nisam videla na način na koji jesam pešačeći. Dok šetam, vidm svako drvo, svaki pejzaž, svakog prolaznika… Čujem talase, ptičice, osećam miris mora, jednostavno doživim trenutak u potpunosti.

Montenegro
Bajs, roleri, trčanje…

Poluprazno šetalište u kombinaciji sa lepim vremenom je pravi raj za sve one koji vole da voze bajs, rolere ili možda da trče… Vožnja bajsa pored mora je za mene poseban doživljaj koji rečima ne umem da opišem, morate da probate! Gde god sam išla, pedale su bile moj gas 🙂 Dvadesetak kilometara svakodnevno, uz pauze za kafu, ručak, sladoled i vratim se kući srećna, fizički malo umorna, ali psihički preporođena.

Pizza Forest

Forest

Ručak i kafa pored mora 

Okej, ovo možete i leti. Ali je potpuno drugačiji osećaj kad to radite na +40 dok vam znoj curi s glave i kad sedite u helankama i duksu, dok vetar pirka i greje sunce.

Montenegro
Otkrivanje novih, zabačenih plaža, starih gradova…

Većina ljudi kad ode na letovanje zna za jednu ili par plaža koje su popularne za turiste, dok za ostale nisu ni čuli. Crna Gora ima gomilu divljih plažica koje su fenomenalne za sve one koji vole prirodu, a proleće je idealno za obilazak i istraživanje istih. Ja najviše volim da idem na slepo i obilazim sve na šta naiđem, ali nije loša ideja ni pitati meštane čega zanimljivog ima u blizini. Takođe, gde god da se okrenete, postoji po neki stari grad koji možete da obiđete.

Montnegro

Montenegro

Montenegro

Klopanje i kuliranje na plaži

Ko god me poznaje, zna koliko volim da ručkam 🙂 U prilog tome ide i pitanje moje bratanice “A šta ćemo da jedemo?” kad sam je pitala da li želi da prošetamo do parka. Pa makar i samo lizalicu da kupimo… Otprilike takva priča je i kad idem sa odraslima 🙂 i skoro mi neko reče kako bi pored mene i mrtav projeo 😀 Penaste bombone sa slike, neka grickalica, bademi, semenke, sunockret… Sve dolazi u obzir za odmaranje na pesku.

Volim i da iskuliram “u prazno”, samo da sedim, ležim i slušam vodu ili pričam sa nekim…

Montenegro

Montenegro

Fotografisanje do mile volje jer nema nikog na plaži!

Obožavam da se slikam i ništa mi ne vrati uspomene kao slika i miris! Ne mislim na pozerske slike koje vrište “Vidite kako mi je super i crknite”, već na one zahvaljujući kojima se lako vratim u taj trenutak dok ih gledam. Lično, nemam problem sa tim da se slikam dok je gužva oko mene, ali mi je svakako prijatnije kad nema gužve, posebno kad se pentram po stenama i rizikujem da se prospem po njima 😀

Montenegro

Ako ste dovoljno ludi, možda se i okupate u praznom moru!

Kad sam rekla da idem ponovo na more, mnogi su konstatovali kako je bolje da sačekam da još malo otopli, da bih mogla da se okupam. Znala sam da zbog obaveza još uvek ne mogu da preciziram kada ću leti da odem i reko’, okupaću se sad, pa ne znam…. Tako i bi. Voda definitivno nije bila topla, ali sam skupila hrabrost, bućnula se i onda je sve bilo u redu 😀 Mislim da je temperatura vode tada bila oko 17-18 stepeni…

Montenegro

Cveće i drveće

Lagaću ako kažem da sam oduvek zaluđena cvećem. Ako se ne varam, do ove godine nisam posadila ništa, niti negovala bilo kakvo cveće, jedino što sam radila jeste da ga kupim/uberem i stavim u vazu. Međutim, kako vreme prolazi, sve više me zanimaju neke stvari koje ranije nikad nisu, a cveće je jedna od tih stvari! Volim kad vidim da je sve procvetalo, asocira me na sreću i život, a proleće na primorju je baš takvo – puno života, bar onog biljnog 🙂

Montenegro

Montenegro

Zalazak sunca “In private” 🙂

Mislim da za ovo nema potrebe da bilo šta kažem 🙂 Zalazak sunca je predivan, nebo često bude pastelno roze – plavo, čuje se zvuk talasa, a oko vas nigde žive duše – samo neko s kim odaberete da budete 🙂

Neopterećenost vremenom

Odmor kao odmor, trebao bi da podrazumeva da ništa ne “moramo” i da nigde ne žurimo. Međutim, sa mnom i letom nije baš tako. Volim da spavam dugo, a volim i da idem na plažu. Volim da šetam, ali ne i na +40. U aprilu i maju sve to mogu odjednom, i da spavam dugo, i da idem na plažu, i da šetam čim ustanem iz kreveta…

Osećaj izolovanosti i pripadnosti u isto vreme

Znate one kuće u planini, gde u okolini nema maltene nikoga, a vi sedite/ležite ušuškani sa nekim sa kim vi želite, pijuckate topli čaj i gledate filmove? Nisam bila na planini, već među čempresima iza kojih se nalazi more, komšiluka u tom trenutku jedva da je bilo, pa sam se osećala baš kao u kućici na planini gde je prvi komšiluk kilometrima daleko. U određenim trenucima, to bi mi izazivalo neku vrstu straha od izolovanosti, ali je u ovom slučaju bilo potpuno suprotno. Osećala sam samo potpuni mir i slobodu. Prijala mi je pomisao na to što nisam u gužvi, u gradu i da mogu da radim šta god poželim. Nikada i nigde nisam osetila takav osećaj opuštenosti dok čitam knjigu ispod ćebeta i pijem topli kakao. Zato sam sigurna da ću češće birati ovakav tip odmora. Postoji još razloga zašto volim primorje u proleće poput parkinga gde god poželite i sličnih stvari, ali sam izdvojila ove koje sam smatrala bitnijim.

Iako nisam planirala da ovaj post bude ovako dugačak, drago mi je da sam se zanela 🙂 Nadam se da sam vam prenela bar mrvicu osećaja koji sam imala dok sam pisala ovaj tekst i da ćete možda poželeti da priuštite sebi jedan ovakav odmor, koji će vas uz sve nabrojano i koštati daleko manje nego u jeku sezone. Potpuno razumem da su svi željni mora i kupanja (i ja sam i jedva čekam), ali ću definitivno i ubuduće proleće koristiti za odmor ovakvog tipa.

Kakav odmor vi volite? 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *