Koliko često izgovorite ili pomislite bez čega sve ne biste mogli da živite (ili bar ne lepo)? Ja sam nekada stalno. Od kako se probudim, moj unutrašnji glasić bi počeo da brblja od onog “Jao, kako mi je divan ovaj sapun od lavande, moram da kupim zalihe jer ne mogu bez njega” do onog malo ozbiljnijeg “A šta ću ako nekad ne budem mogla da zaradim onoliko koliko želim, pa kako ću bez sve ove šminke, garderobe, putovanja…” I znate šta je najveća ironija u celoj ovoj priči? Umesto da budem zahvalna na svemu što imam i uživam u tome, ja sam konstantno strahovala – šta ću ako sve to izgubim!??? A bez svega i svačega “nisam mogla”. Bez tog divnog sapuna i još divnijeg parfema od 100 i kusur eura, bez 50 karmina, bez interneta, bez, bez, bez…………
Negde duboko u sebi sam očigledno verovala da moj osećaj i te kako zavisi od svega toga i da bih se osećala loše da to nemam. Prava istina je da sam se loše osećala i dok to imam, strahujući da će nestati. Baš zato sam poželela da bar na neko vreme uskratim sebi neke stvari za koje sam najviše vezivala svoj osećaj, posebno na moru.
Internet u globalu. Društvene mreže. You Tube. Fotografisanje. Šminkanje. Gomila kozmetike.

Želela sam da dokažem sebi da sam apsolutno sposobna da se dobro osećam sama sa sobom u svakom trenutku bez obzira na sve što mi “fali”. I da više nikad ne pomislim kako ću biti nervozna jer ne mogu da uhvatim wi fi ili obučem baš onu haljinu i namažem baš taj karmin.
U nastavku teksta, napisaću čega sam sve rešila da se odreknem 10 dana na moru, čime je to rezultiralo, ali i kakve nepredviđene situacije su me zadesile i šta sam iz toga naučila.
Ako si od onih koji ne mogu da zamisle odlazak na more bez šminke, gomile garderobe, islikavanja, šerovanja i svega ostalog što mnogima zapravo čini letovanje – ovo je tekst za tebe 🙂

BEZ INTERNETA
Sa razvitkom interneta, dobili smo mogućnost da na brz i lak način dođemo do mnogih korisnih i beskorisnih informacija. To je sa jedne strane sjajno, ko bi pre 100 godina mogao da zamisli da ćemo sa samo par klikova moći da dođemo do bilo čega. Međutim, tu je i druga strana priče. Mozak vrlo lako postane preopterećen jer nije sposoban da obradi gomilu informacija koje mu serviramo, najčešće i u isto vreme.
Multitasking je iluzija baš zato što čovek ne može da u isto vreme bude koncentrisan na više radnji, pa zapravo dolazi do toga da konstantno skačemo s jedne radnje na drugu čime osiromašujemo kvalitet svega što radimo. Upravo to skakanje dovodi do anksioznosti, povišenog kortizola (hormona stresa) i adrenalina koji mogu izazvati zamućeno razmišljanje i loše donošenje odluka. Odličan tekst o tome možete pročitati OVDE.

Čitava ova priča se u potpunosti poklapa sa mojom pričom o društvenim mrežama.
Iz svih navedenih razloga, rešila sam da na 10 dana odložim sve vrste internet sadržaja, čak i one koje inače smatram korisnim. Čekaće me sve kad se vratim, a moj mozak je zaslužio odmor jer sam i po prirodi takva da radi 300 na sat, još kad ga i sama pretrpam… Dobro je da još uvek radi 🙂 U potpunosti sam se posvetila svemu što se nalazilo oko mene, pesku, vodi, talasima, ljudima… I nijedna objava mi nije pružila više zadovoljstva od činjenice da sam u potpunosti u trenutku koji se dešava, ne razmišljajući ni o čemu drugom. Da ležim na ležaljci, slušam talase i ne razmišljam šta ću ako ne uhvatim wi fi ili mi mobilni net bude preslab. Zaboravila sam da postoji.
Potpuna opuštenost i smirenost su došle gratis. A nisam baš zen po prirodi, uvek mi je trebalo neko svesno umirivanje.

Evo jednog kratkog videa o tome šta se zapravo dešava kada mozak pretrpamo informacijama.

BEZ FOTOGRAFISANJA
Kad se samo setim većine svojih odmora i silnog fotografisanja, sloši mi se. Posebno mislim na letovanja. Ne kažem da je loše imati dobre fotke – sjajno je! Ono što ubija sjaj u mom slučaju je činjenica da sam morala da nosim veliki aparat sa svim objektivima na plažu, da poziram na +50, nerviram se jer mi je pretoplo, derem se na onog ko me slika, a fotke su i dalje nezadovoljavajuće i povrh svega, moram da odem do kuće da vratim aparat jer će ga neko drpiti na plaži. Sve to rezultira činjenicom da pola dana svog odmora protraćim umesto da uživam, odmaram, zbog čega sam i došla.
Da li su mi priroitet fotke ili ovaj trenutak?
Šta će biti ako se jednom vratim bez milion ispoziranih slika?!
NIŠTA!
Vrlo brzo zaboraviš da nisi na sva usta objavio koliko dobro se provodiš! Zapravo, nije ti ni važno jer se STVARNO dobro provodiš i nemaš potrebu da bilo kome to dokazuješ.
O iluziji savršenih života i potrebi da ih prezentujemo svima sam već pisala OVDE.
Ovog puta možda nemam dobre fotke, ali imam dobre uspomene.

BEZ ŠMINKE
Hm. Ovo mi je možda najlakše palo jer inače nemam problem da idem bez šminke bilo gde, više me mučilo razmišljanje šta bi bilo da na moru nemam šminku koju ću da uskladim uz određenu garderobu jer na moru treba da izgledaš lepo. Ni sada nIsam bila neuredna, niti znači da se nisam negovala, to se negde podrazumeva bez obzira na sve. Ipak, šminku sam poželela da ovog puta ostavim kući, ne razmišljajući o njoj, ni o tome kakav makeup look večeras da nosim. Da li ću Ruby Woo jer želim da izgledam elegantije ili ipak Angel za nežniju varijantu… Noup. Htela sam da budem samo Anđelija bez šminke i “filtera” koji su me “pretvarali” u elegantnu ili nežnu. Šminka je fenomenalna stvar, kao i činjenica da ti pomaže da izgledaš lepše i pošalješ poruku koju želiš, ali sam ja u ovom slučaju želela da odem na mute. I znate šta? Nijedne sekunde se nisam osećala lošije nego sa šminkom! Čak ni u večernjoj varijanti gde su svi bili tip top skockani. Šminka je ipak tu da nas ulepša, a ne da nas učini robovima.
Imam mnogo drugarica koje iz kuće ne izlaze bez šminke i verujem da to nekada stvarno ume da bude opterećujuće i ograničavajuće. Mediji su nam isprali mozak i ubedili nas da nismo dovoljno lepe bez šminke zbog čega se osećamo loše, ali uzmite u obzir da kozmetičke kuće žive od naših nesigurnosti.
Ne vrednujte se po onome što ste stavili na sebe. Usudite se da bar s vemena na vreme odete negde bez šminke, a činjenica je da vam na moru ili bazenu aposlutno nije potrebna. Kao ni na trčanju, u teretani… I još nešto – većina ljudi zapravo i ne primeti da je nemate.
Ja sam čak i na blogu objavljivala fotke bez šminke i izazivam vas da uradite isto 🙂 Nije strašno, stvarno! Samo je oslobađajuće 🙂 Shvatiš da si okej sam sa sobom kako god da trenutno izgledaš i sigurno nećeš dozvoliti da bilo šta propustiš zato što ne izgledaš dovoljno skockano niti se osećaš loše što je nemaš.
Evo sjajnog videa o tome kako su tri devojke provele dan bez šminke gde prepričavaju kako su se osećale i kako su drugi reagovali na njih.

BEZ 10 KILOGRAMA NEPOTREBNE KOZMETIKE
Još pre nekoliko godina, kada sam bila na redovnom ultrazvuku dojki, doktorka me je pitala koliko često koristim dezodoranse. Napomenula mi je da nisu zdravi i da bi trebalo da ih izbegavamo maksimalno, makar dok smo kući. Tada je baš i nisam poslušala, ali valjda neke stvari idu s godinama 🙂 Apel za sve žene, pored samopregleda dojki idite redovno na ultrazvuk (starije od 40 na mamografiju), od raka dojke niko ne bi trebalo da umre jer je potpuno izlečiv ako se na vreme otkrije.
Da se vratimo na temu, kupila sam sve moguće prirodne dezodoranse i one regularne svela na minimum.
Ranije sam koristila dosta prirodnih stvarčica, sapune, kremice, mleka za telo i sada sam se ponovo vratila na to. Nije sve što koristim prirodno, ali veliki broj stvari jeste. Štošta sam i izbacila iz upotrebe.
Nisam ni u fazonu da ćemo svi umreti od hemije niti da je svaka hemija loša, a sve prirodno dobro, ali je činjenica da svi kolektivno treba da povedemo računa tome šta stavljamo na sebe i procenimo šta nam treba, a šta ne. Ako sam ja uspela da ne koristim gomilu stvari na dnevnom nivou, sigurna sam da može svako 🙂

ŠTA BI PONEO DA SE NAĐEŠ U POŽARU?
Kao što rekoh na početku teksta, htela sam da vidim kako ću se osećati bez svega “bez čega ne mogu.” Uvek sam se pitala šta bih prvo ponela da moram da izađem iz kuće i ponesem samo najbtinije… Pa sam silom prilika i dobila odgovor.  Na samo 300-400 m od kuće na moru, počeo je da bukti takav požar da smo morali da odemo odatle dok vatrogasci ne srede situaciju. Uglavnom, izgorelo je celo brdo, nama hvala Bogu nije bilo ništa, ali smo svakako morali brzinski da pokupimo osnovne stvari i tutanj. Do tada sam mislila kako bih se i u tim situacijama potrudila da izvučem šminku, garderobu, bla, bla, bla… Sve ono bez čega “ne mogu”. Apsolutno sam imala vremena da pokupim sve, ali nisam. Niti me je zanimalo, niti sam razmišljala o tome, a bila sam iznenađujuće pribrana. Tek kad smo se udaljili od svega, shvatila sam kako nisam ponela ništa osim dokumenata, laptopa i aparata koji su mi bili u rancu. Zadivljujuće je koliko važnosti pridajemo stvarima za koje se u određenim trenucima pokaže koliko su suštinski nebitne.
Baš zato, rešila sam da prodam/poklonim apsolutno sve što ne nosim ili ne koristim. Organizovaću uskoro veliki humanitarni blog sale, moram samo da smislim na koji način ću formirati cene jer nije cilj moja lična zarada već pomoć nekome kome je potrebna. Razmišljala sam da vas pitam da li znate nekoga kome trebaju knjige za školu, mašina za pranje veša, frižider, bilo šta neophodno za život… Više bih volela da bude tako neka vrsta pomoći nego da se daje onima za koje je pomoć već organizovana u smislu uplate na račun i sms poruka jer to svakako možete da uradite. Ako neko ima neku ideju vezano za ovo, neka mi piše u inboks ili na mail andjelija@cosmoholicme.com . Možete i vi da donirate stvari, pa da zajedno napravimo nešto 🙂
Do sada sam uvek ovakve stvari radila anonimno, uplaćivala pare, odeću i obuću davala u dom za nezbrinutu decu itd., ali verujem da će ovog puta biti korisnije da to odradim javno jer će se odazvati veći broj ljudi, a samim tim će se i više para skupiti.

ŠTA SAM NAUČILA I ZAKLJUČILA?
Dobre materijalne stvari su super, ali stvarno možeš da se osećaš fenomenalno i bez njih. Isto kao i bez interneta i svega ostalog… Uživaj dok ih imaš, zahvali se što ih imaš, troši ih… Al’ ne živi u grču zbog gubitka istih i ne vezuj svoju sreću za njih. Nisam imala internet, pa sam imala vremena za knjige u kojima neizmerno uživam. Nisam imala fotke, pa sam dragim ljudima sve prepričavala i uspust se slatko ismejala i prisetila svega. Nisam imala šminku i nije me bilo briga.  Ako mi ne veruješ, probaj. Izbaci na neko vreme sve stvari za koje smatraš da te usrećuju i čiji te izostanak čini nervoznim. Onda radi nešto što voliš, budi zahvalan/na i prisutan/na… Pa mi javi kako je. 🙂

Da mi sad oduzmu sve materijalno što imam – znam da bih opet bila srećna! A ti?

(Visited 773 times, 1 visits today)

8 thoughts on “Bez čega TI misliš da ne možeš?”

  1. Andjelija, svaka cast na ovakvom tekstu! Odlican si primer i hvala Bogu sto ljudi mogu da procitaju. Verujem da ce svako sebi naci stavku koju moze primeniti. Ili bar znati, da nisu sami. Odlicna je ideja za humantirani blog sale, samo napred u sprovodjenju takve zamisli!

  2. Svaka čast na ovom predivnom tekstu punom pouka!
    Jako mi je drago da si ovo podelila sa nama i zaista si me navela da u velikoj meri razmislim o svojim postupcima i stvarima koje su mi “nepohodne” <33

    1. Hvala ti puno na lepim rečima i neizmerno mi je drago što je tako uticao na tebe. Nadam se da ćeš se nakon preispitivanja osetiti ‘oslobođeno’, baš kao i ja 🙂 <3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *