Današnji post će biti drugačiji od svih do sada. Ideju za post sam ukrala 😀 od Milice sa bloga Le Prettiness. Naime, dugo sam planirala da napišem post, a onda mi je u jednom momentu palo na pamet da zamolim drugarice da mi odaberu sličice, kako ne bih sama o sebi pisala 🙂 Rekla sam joj da odabere sličice i u jednoj rečenici napiše zašto je to odabrala i kada mi je stigao čitav post, ostala sam bez teksta! Bukvalno. A videćete i zašto! Nadam se da ćete uživati bar upola od onog koliko sam ja dok sam čitala 🙂 Inače, drugarica koja je ovo pisala je rođena sestra od moje dugogodišnje najbolje drugarice i to je osoba sa kojom sam se neverovatno zbližila za kratko vreme, što kod mene nije čest slučaj 🙂 Za par meseci joj je uspelo da nastavlja moje rečenice! :)) U svakom slučaju, zna me “u dušu” 😀 i ovo će biti podugačak post, tako da se pripremite! 😀

“Evo, samo nešto da vidim i neću više!” Famozno obećanje. Da nije nas sa kojima provodi dosta vremena, možda bi titulu najboljeg prijatelja mogla da dodeli i svom mobilnom telefonu. “To si mogla i kući da radiš” je rečenica za koju pretpostavljam da joj najviše ide na živce kada je opominjemo za telefon 🙂

Živa istina, ja se UVEK dopisujem sa nekim… Osim kad spavam :))

O da! Kafa, kolači, torta, novi sapun, novi mirišljavi štapići, osvežavajući napici, kozmetički preparati, stranice iz knjiga… Taj beskonačni niz će uvek biti propraćen slikanjem. A da ta njena strast nema granica, potvrđuje i jedna anegdota iz porodične svakodnevice, koja bi se mogla ilustrovati sledećim dijalogom:
Anđelijina mama: “Anđelija, da nisi ti uzimala četku za wc šolju?”
Anđelija:”Ne, šta će meni to?”
Anđelijina mama:”Pa šta znam, možda da slikaš za fejs!?” Mislim da su vam stvari sada mnogo jasnije! 🙂

 

Prijatelji su malobrojni, prebrojeni na prstima jedna ruke, ali ono koji to jesu, zauzimaju podjednak tretman kao članovi porodice. Na kraju krajeva, oni to i jesu, naši najbliži. Ako u nečijoj kući provodite minimum 3 dana nedeljno, tamo se tuširate, ručate, gledate svoje omiljene serije, ja ne vidim zašto ne biste stekli stanarsko pravo. Jer, tu žive vaši prijatelji. Tu se osećate kao svoj na svome. I slobodno sebe možete proglasiti novim članom porodice! Anđelija je svakako opravdala svoj novi status u kući nas, njenih prijatelja.

Ovo je živa istina! Dešavalo mi se da dođem iz Beograda kući na par dana, ostavim stvari, odem kod gore pomenutih prijatelja :)), odem po stvari kući, opet kod prijatelja, pa od njih nazad za BG, kući ne budem ni par sati… Stanarsko pravo ostvareno! 🙂

Ako uživam dok slušam Grand, slušaću ga, ako sam nabacila dodatnih 10 kg, nosiću ih kao da nisam, ako mi se na sred ulice puši cigareta, zapaliću je. Ja sam ja, u svakom trenutku, u svakom deliću svog života, na svakom deliću ovog sveta. I ne vidim nijedan dobar razlog zašto bih sebe sputavala predstavljajući nekog drugog. Ko je poznaje, zna da je Anđelija mnogo puta opravdala ovu devizu!

<3

Ups! Jedem više nego što bi trebalo. A ko određuje koliko bi trebalo? Jedem dok mi se jede, e sad, što se meni uvek i sve jede, pa šta da radim 🙂 “Anđelija, jesi li gladna?”, “A kad ja nisam gladna?” Dosadno je, šta bismo mogli da radimo, hajde nešto da spremimo?! Ili još bolje, ako bi to uradio neko umesto mene, npr.:
Ja nemam komentar, obruka me načisto :)))))


A šta može biti adekvatna zamena čudnim ljudima, njihovim pogledima, pitanjima bez smisla i odgovora i još čudnijim komentarima u javnom prevozu. Pa 75 % Anđelijinih događaja za pamćenje su se upravo zbili na točkovima. Ništa čudno za nekog ko pređe u proseku 800 km nedeljno 🙂

I ovde leži odgovor na pitanje zašto volim da putujem i zašto me nikada ne mrzi :))

Oh yeah! To je samo tvoje mišljenje, i to je sve. Ono na ovaj ili onaj način ne može uticati na moj život, moje odluke, na to ko sam ja ustvari. I samo zato što ne želim da te primim u svoj život, ne znači da sam uobražena, prepotentna ili stroga. Stroga mogu biti jedino prema sebi. I to sam ja, Anđelija.
Da sam sama pisala, ne bih ga bolje sastavila :))

Recepti za srećan i uspešan život se ne mogu uvek naći  u knjigama, ali informacija je uvek bila na
ceni.  A nema boljeg načina za
prikupljanje informacija od onoga u knjigama. Egipćani su sagradili Keopsovu
piramidu, a Anđelija kulu od knjiga u svojoj sobi. Lično sam mogla biti njen
slučajni  rušitelj mnogo puta!

Duge „alone“ šetnje zahtevaju različite propratne pripreme. Jedna od njih je i kreiranje odgovarajuće play liste za pređene kilometre tokom šetnje.E sad, ponekad bivamo poneseni muzičkim stvaralaštvom, i samo zato što zbog volumena našeg zvuka ne čujemo ništa i nikog oko sebe, ne znači da ti ljudi ne čuju nas. Još ako glasno zapevamo… Specifični pogledi u nama izazivaju sumnju da imamo neku fleku na majici. Zar ne, Anđelija?!

Da, da, imam običaj da pevam ulicom (naglašavam pustim ulicama) kada mislim da me niko ne čuje, ali uvek ispadne da to samo mislim 😀

 

Nezahvalno je da mi, kao njeni prijatelji pričamo o tome
kakav je ona prijatelj. Ali neko ko je na većinu mojih zahteva I želja
odgovorio sa DA nego li sa MOŽDA, mora postati moj prijatelj!  Budi svoja ,i bićeš svačija čija želiš da
budeš.
Zato ih volim <3

Ne, nije nam šminka potrebna da bi bili lepi. Probijamo se kroz masu
ljudi bez šminke?! Nikakav problem. Život bez kompleksa je ispit zrelosti. Ako
neko nema problem sa tim, onda je to Anđelija. Ako je situacija baš beznadežna,
onda imamo i za to rešenje. Bog blagoslovio naočare koje pokrivaju 2/3 lica.
Amin!
Tako je :)))

Znam da Anđelija gleda romantične američke filmove da bi
mozak otišao da popase finu količinu travice, ali u suštini, ideja da otputuje
vozom u nepoznatom pravcu, sa knjigom u torbi, i lepezom u desnoj ruci, i da
usput na sasvim slučajan i neobičan način
naiđe “onaj pravi” je nešto o čemu sanja.

Moj mozak često pase travicu :)) Istina živa, manje za pravog, haha, više za putovanje u nepoznatom pravcu 🙂

Šta reći, a ne zaplakati. Ali bukvalno. Plačemo od smeha.
Nemoguće je ostati ravnodušan kad nam Anđelija zapeva. Sad u potpunosti razumem
dvogodišnjeg Dušana, koji sa negodovanjem odbija da sluša ovaj umetnički
“performans”. Sva sreća, pa nam Anđelija ima druge talente, jer da je samo u
ovoj oblasti “nadarena” ugasili bismo, svi kolektivno. U ovom slučaju želja da
se nikada ne odustaje, se ne isplati.
Moja najveća neostvarena želja, da znam da pevam i da skupim hrabrost da izađem pred gomilu :))

Suze su uvek bivale dovođene u vezu sa ženama, ali zapitajmo se da li su one zaista merilo nečijeg bola I jačine osećanja. Naravno da nisu, jer ne mora nešto biti vidljivo, opipljivo da bi postojalo. Ali ako nekoga nisam videla da plače, to je onda Anđelija. Kada to budem doživela, znaću da je zaista došlo do nekih promena.

Kao što kaže Kameron Dijaz u filmu “Holiday”: “Nisam plakala od 15-te godine” :)) Kod mene situacija nije baš toliko kritična, ali stvarno mnogo, mnogo retko plačem…
Samo kad sam baš na ivici nervnog sloma 😀 U proseku, plačem par puta godišnje… Iako smatram da suze nekada mogu biti lek, jednostavno ne mogu da zaplačem 🙂  


Koliko god bila otrcana fora, ali zaista se vredi truditi da
posmatrate život sa vedrije strane. Desilo se nešto loše, da, ali desiće se I
nešto dobro. Kad? Jednom, ne znam, nisam vidovita. Zašto se zadržavati na
stvarima koje ne možemo da promenimo. Anđelijina uža specijalnost je dodavanje
komične, smešne linije pojavama, dešavanjima. Na kraju krajeva, ironija je
kraljica!

Živeo optimizam! 🙂

Ako
nisi zadovoljan svojim životom, pronađi način, koji je u tvojoj moći da nešto
promeniš. Ne možeš se uvek vaditi da su osećanja jača od tebe, da te je ljubav
zaslepela, da je za sve loše stvari kriva sudbina ili neki factor nepoznatog
pravca i inteziteta. Ne! Sve je u tebi, I imaš mogućnost da barem neki maleni
deo promeniš. Živela logika, zar ne Anđelija?!
Tako je! 🙂

Apsolutno poštovanje ovog pravila u bilo kojoj sferi života. Ne
zanima me da li se nekome sviđa to što radim, ili ne, ako ja smatram da je to
dobro, I da se, što je najbitnije JA osećam dobro dok to radim, onda je to
dobitna kombinacija. “Ja radim ono što želim!”
je rečenica koja oslikava na najbolji mogući način Anđelijino delovanje
na bilo kom polju.

Samo što bih ja kao nastavak ove rečenice stavila:  for once, and once….and once. Anđelija je
toliko puna iznenađenja, da mi više ne znamo da li se iznenadimo kad nam ona
nešto priredi. Preko pirsinga na pupku, nosu, tetovaže na leđima, neumornog
farbanja kose, sočiva, pa sve do manje vidljivih iznenađenja (neka nešto ostane
I tajna) uvek nam otkrije da ipak postoji nešto novo što ona do sad nije
probala. Ali to je ona, sreća prati hrabre.

:))))) Volim, volim! 🙂

Pitajte Anđeliju ko su njeni najbolji prijatelji i nećete dugo čekati da dobijete odgovor. Starosna grupa koja obuhvata raspon od godinu dana, do maksimum 5 godina. Mada, ruku na srce, ljubav je obostrana. A ko ne bi voleo takvu drugaricu koja vam dozvoljava da isprobate sve moguće ruževe, slušate Dunju Ilić (za sve neupućene “Šeficu podzemlja”) i krkate čokoladu do iznemoglosti. Ako na sve to dodamo i 24 h online dostupnosti za druženje takve vrste, takve žrtve se moraju svrstati u ljubav ka mališanima.

Ovde ne bih imala šta da dodam, sve je rečeno. Deca me opuštaju neverovatno, obožavam da budem u njihovom društvu 🙂

Mislim da podatak da u Anđelijinoj sobi obitava 125684638246 ukrasnih sveća, neće ostaviti na vas neku posebnu impresiju?! Miris lavande, miris cimeta, miris vanile, miris ne znam ni ja čega… O da, pogađate. Zavisnost od mirišljavih sveća je doduše, ne tako opasna bolest, ali ume da bude zeznuto kada rešite da obrišete prašinu. Ili ako dođete u situaciju da vam Anđelija kaže da nešto što vam treba stoji pored mirišljavih sveća. E, tu treba biti snalažljiv.

Ume da bude opasno i kada zaspite sa upaljenom mirišljavom svećom, ali… Preživesmo :))
A sada par sličica koje je odabrala moja najbolja drugarica, osoba sa kojom se 10 godina aktivno družim, a ako uzmemo u obzri da imam 21, to je pola mog života. Zapravo je više smatram sestrom nego drugaricom. Ona je jedna od onih ne posebno rečitih, ali čije jedno delo nadoknadi hiljadu izgovorenih reči! 🙂 Pošto je njena sestra daleko kreativnija kada je pisanje u pitanju (izvini, znaš da te volim! :D), više sam njenih sličica izbacila 🙂

Ako dobro upoznate Anđeliju, shvatićete da se nikako ne uklapa u stereotip prosečne dvadesetjednogodišnje devojke. Na ovaj ili onaj način, jednostavno je drugačija.
O ovome nisam kompetentna da sama pričam :))

Ne prođe dan da nešto ne kupi! Makar to i bila najveća glupost koja joj svakako nije potrebna, neverovatno uživa u tome, pa se mi ostali trudimo da razumemo to, već smo navikli da gomila sve i svašta 🙂
Ko prati blog, zna koliko ima istine u ovome 🙂

Ona je od onih koji jednostavno nikad neće odrasti. Niti želi to. Štaviše, više ceni decu nego odrasle, zato što su neiskvareni, prostodušni, bez ikakvih skrivenih namera, iskreni. Na svet i druge ljude gleda kroz ružičaste naočare, čak i sa 21 godinom :)) Kada gledate nju, bezrižnu i veselu, isto je kao da gledate dete 🙂

:)))

Ovo mnogi pričaju i odustaju. Kod Anđelije to nije slučaj. Ako nešto zaista želi i zacrta, kad tad mora da ostvari! Upornost je vodi, a optimizam spašava da nastavi dalje kada stvari ne idu baš kako je zamislila. “Sve se dešava sa razlogom”, jedan je od njenih omiljenih citata.

Istina <3

A onda sam poželela da neko kaže nešto “loše” o meni, i znala sam da će prava osoba za to da bude moj  rođeni brat, mlađi od mene čitavih 16 meseci 🙂

U mom slučaju je to pomfrit 😀

U mojoj sobi je ili sve pod konac ili je bomba. U stanju sam da sredim sve za sat vremena i da za pet minuta ceo ormar izručim na krevet 😀 Zato mi je odabrao ovo 😀

Priča mog života 😀 Tačnije, za mnogo stvari sam aposlutno sigurna, ali postoje i one oko kojih se stalno premišljam (npr. boje kose, sada znam, ali sam pre toga sve isprobala 😀 ) i pretpostavljam da je on na to mislio 🙂

Ovde me već zeza zato što sam previše visoka, čitavih 157 cm i ne vidim se u gužvi 😀

A onda sam ga zamolila za dve sličice sa mojim vrlinama… Obratite pažnju 😀

Ovo je okej, pristojno 😀 Oduvek sam bila rečitija od njega. I volim da pišem. Pisala sam mu sastave, a on meni radio crteže iz likovnog (čudi me da niko nije pomenuo koliko ne umem da crtam :))

A ovo je moja druga pozitivna osobina. Daaaa, to što volim da se kupam! 😀 Pretpostavljam da je pozitivno to što ne smrdim 😀 Čudni su muškarci 😀

Slede par sličica od moje divne drugarice koju znate iz posta o šminkanju 🙂 Osoba koju sam upoznala u WC-u u jednom lokalu (dobro ste pročitali, WC je u pitanju :D), tako što me je ona “pratila” da bismo se upoznale, osoba koja je nakon dve nedelje spavala kod mene, osoba sa kojom je nemoguće da budete neraspoloženi, mrzovoljni. Jednostavno zrači optimizmom!!! 🙂

Ovo je definitivno ona. Radoznala je, interesuje je nove stvari i na sve gleda sa pozitivne strane, pa zašto da ne isproba nešto novo, ništa neće propasti 🙂 Ako ne probaš, nikad nećeš ni znati.

 

Zato što živi po svojim merilima, u skladu sa sopstvenim osećanjima, bez obzira na to što je zbog toga mogu smatrati “nenormalnom” ili kakvom god. To je njihova stvar.

Zato što prihvata sebe sa svim svojim vrlinama i manama. Što po meni ima ogromnu životnu važnost. Kada voliš i prihvataš sebe, život ne može da ne bude fenomenalan!

I da ne bude da sama o sebi baš ništa nisam rekla, evo kratko! 🙂

 

Ne mogu da zamislim da ne pišem dnevnik. Naravno, nekada pišem manje, nekada više, ali to je nešto što me neverovatno opušta, posebno volim kada nakon nekoliko godina čitam šta sam pisala 🙂

NAJZAHVALNIJA! Volim svoj život i maksimalno uživam u njemu, zahvaljujući divnim ljudima koje imam oko sebe <3

Jedna od najvećih želja. OBOŽAVAM da putujem, to je nešto što me ispunjava. Volim da obilazim druge države, da vidim drugačije kulture, njihov način života. I verujem da ću jednog dana da proputujem svuda gde sam naumila :))

“Svuda pođi, kući dođi”, kod mene ovo definitivno važi. Volim da skitam, što bi moja baba rekla 😀 , od 15-te godine, leta maltene ne provodim kući, ali nakon nekog vremena mi kuća nedostaje i mislim da je to nešto što se nikada neće promeniti 🙂 Nisam verovala da ću ovo ikad reći jer sam na početku imala strašnu averziju, ali iako sam u poslednje vreme baš zavolela Beograd, upoznala divne ljude, volim život kakav ovde imam, isto tako volim da odem i kući, da budem sa ljudima koje volim 🙂

I dođosmo do kraja, post je zaista predugačak, ali prosto nisam mogla da ga skratim :)) Nadam se da vas nisam baš mnogo ubila u pojam 😀

Kako vam se čini post, imamo li zajedničkih osobina, navika, interesovanja? 🙂

21 thoughts on “And that’s who I am”

    1. Drago mi je da ti se sviđa! 🙂 Hvala 🙂 Jesam preterala sa dužinom posta, ali i ja ih čitam u jednom dahu, kao i instagram postove (posebno tvoje) :))

  1. Divan post!!! Umrla sam na ovo sa slikanjem četke za WC šolju 😀 Meni je sad žao što nisam uvalila drugaricama da traže slike, verujem da je bilo baš zabavno dok su ti slale 😀 Što kaže Lena, mnogo mi je drago što te poznajem <3 :***

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *