Trieste, Italy <3 December 2017

Poslednjih petnaestak godina, kao i većina ljudi, krajem svakog decembra zapisujem novogodišnje odluke. Radikalne, stroge… One koje menjaju život u potpunosti. Najsmešnije od svega je to što se neke od njih ponavljaju svake godine. Zašto?
Zato što već do 3. januara zaboravim šta sam to zapisala, a i oblije me znoj od 10 promena koje su totalno suprotne od mog trenutnog načina života. Ipak, u 2017. nije bilo tako. Sastavila sam listu želja i odluka koje nisu bile toliko radikalne, već sam se vodila onim What you do every day matters more than what you do once in a while. Pomalo, polako, ali svakodnevno. Papir sam držala na vidnom mestu i stalno se vraćala da vidim napredak ili da dodam još nešto. Prvi put sam se istinski posvetila i mnoge odluke i planove vrlo uspešno realizovala, a promene koje su došle su bile još veće i bolje iako na prvu nisu delovale Bog zna koliko radikalno. Naravno, negde sam i kiksnula, ali Bože moj, imaću čime da se zabavljam u sledećoj 😀 Šalu na stranu, posmatrajući svoju 2017., shvatila sam šta mi je najviše pomoglo u tome da 2017. bude bolja od prethodne. Tekst o lekcijama sam već pisala, kao i o mnogim bitnim stvarima koje su mi obeležile 2017.,a ovde ću nabrojati neke koje možda na prvu ne deluju kao super bitne i korisne, a zapravo su i više od toga. Te stvari su iz sebe proizvele bezbroj novih koje su mi obogatile 2017. na mnogo načina i sigurna sam da će i vama pomoći ukoliko ih budete radili.

PIŠI DNEVNIK
Dnevnik je uz mene čitavog života, aktivno sam ga pisala od pete godine do treće godine srednje. Nisam toliko bila svesna koliko je zapravo to korisno već sam ga pisala zato što sam istinski uživala u tome čak i pišući ružne stvari koje su mi se dešavale. Međutim, vremenom sam počela da osećam koliko mi fali redovno pisanje dnevnika, koliko mi je to pomagalo da upoznam sebe, oslobodim se stresa i jasnije sagledam različite stvari i situacije. Kada je u pitanju rad na sebi konkretno, puno znači kada u afektivnom stanju napišeš neke stvari, a zatim sve to pročitaš hladne glave. S druge strane, lepo je i prisetiti se nekih lepih uspomena i ponovo probuditi taj osećaj. Znam da će mnogi reći da se sećaju lepih stvari, ali vam odgovorno tvrdim da puno toga izbledi bez obzira na to što u trenutku mislimo da ćemo ih se zauvek sećati.
Dnevnik možeš da pišeš na koji god način smatraš adekvatnim za sebe.
Ja sam nekada svake večeri prepričavala svoj dan prilično detaljno (u fazonu “Dragi dnevniče” 😀 ) , danas me to prilično smara, pa sam našla drugi način. Opširno pišem kada zaista imam neki utisak koji želim da opišem (npr. kako sam se osećala dok sam nešto radila ili se nešto bitno desilo) umesto da pola sata pišem o dešavanjima koja mi nisu vredna pomena. Naravno, kao što rekoh, ne postoji neispravan način, meni je nekada bilo korisno i tako da pišem, ali više nije, najbitnije je da nađeš način koji tebi odgovara.
Sada svake večeri u One-Sentence Journal-u pišem po nekoliko rečenica o svom danu, dok je The Five Minute Journal deo moje i jutarnje i večernje rutine. U njemu svakog jutra pišem na čemu sam zahvalna, šta mogu da uradim što će mi dan učiniti boljim i dnevne afirmacije, dok uveče napišem 3 fenomenalne stvari koje su se dogodile tog dana (kod mene do neretko bude mnogo više od 3 😀 ), kao i za šta smatram da sam mogla da uradim bolje, što za rezultat ima naučenu lekciju i promenu daljeg ponašanja na bolje. Jako korisna navika, a ne oduzima ni 10 minuta dnevno.
Pored ova dva dnevnika, uvek je tu i neka lepa sveska u kojoj piskaram šta mi dođe, bez ikakve forme. Tu su prepirčavanja bitnih događaja, opisivanje osećanja, kreiranje planova, odluka, spiskova, to do listi… Sastaviću već zasebni post o pisanju dnevnika gde ću detaljno opisati sve što radim, zašto to radim i kakve rezultate donosi.

OTARASI SE NEPOTREBNIH STVARI
Letos sam napisala tekstove Bez čega ti misliš da ne možeš i Kako mi novac (ni)je kupio sreću u kojima sam se dotakla nekih bitnih stvari. Kao dugogodišnji hoarder, imam puno toga da kažem o ovoj temi. Od sredine godine, pa sve do sada, poklonila sam i prodala maltene pola svoje sobe. Gomilu garderobe sam prosledila ustanovama kojima je to potrebno i još uvek imam pun džak nekih stvari kojih planiram da se otarasim. Šminku sam takođe skoro sve prosledila i pobacala gomilu stvari koje su mi samo stajale godinama gde između ostalog mislim i na ukrase i razne gluposti koje su služile samo tome da imam sa čega da brišem prašinu.
Neverovatan je (i meni neobičan) osećaj kad pogledam da sve stvari koje imam koristim i da ništa ne stoji za džabe. S druge strane, prestala sam i da kupujem (skoro) sve što mi nije potrebno tako da u globalu to zaista smatram odličnom odlukom. Iako deluje da je u pitanju spoljašnja stvar, ovo raščišćavanje materijalnih stvari mi je donelo jedno ooogromno unutrašnje raščišćavanje i bolji osećaj svakog dana.
Nemojte mi verovati već probajte 🙂 Ova knjiga od Marie Kondo mi je baš puno pomogla i preporučujem je apsolutno svima jer ovo nije priručnik za to kako da spakujete stvari već magija koja će vam promeniti način gledanja na stvari, sređivanje i usput vam pokazati koliko su ličnost i emocije zapravo povezane za tim.
U njoj sam naučila i praktične korake o tome kako da odredim čega ću se otarasiti i šta mi zaista treba, tako da vam od srca preporučujem da je pročitate.
Na Marijinoj radionici sam takođe dosta toga naučila, kako da odvojim bitno od nebitnog, kako da organizujem garderober u skladu sa svojim potrebama, a da sve izgleda uredno, praktično i lepo.

Nabavi džakove, odvoji jedan dan i napravi kompletno raščišćavanje, a onda mi javi kako se osećaš 🙂 Na yt takođe ima dosta tutorijala o pakovanju stvari.

ISKRENO OPROSTI SVIMA KOJI SU TE IKAD POVREDILI
Ne, ovim ne želim da kažem da treba da žmurite dok vas neko pravi budalom i nastavite da se družite/budete u vezi sa nekim ko vas očigledno povređuje, ali želim da kažem da ogorčenost i mržnja nisu nikakvo rešenje, niti ćete se bolje osećati mrzeći nekog ko vam je nešto loše učinio. Davno sam pročitala rečenicu “Ne oprostiti, znači nositi nekoga na leđima” što bespotrebno crpi tvoju energiju i tvoj mir. U 2017. sam definitvno poptuno oprostila svima koji su mi ikad išta nažao učinili. Neki su želeli da se loše osećam, neki nisu imali lošu nameru, ali to u suštini nije ni bitno. Kada sam pre nekoliko meseci dala dobrovoljno dala krv, drugarica me je onako usput pitala da li bih dala krv nekim ljudima koji su me u životu povredili. Moj odgovor je bio DA, bez razmišljanja. SVIMA. I to je bio trenutak kad sam stvarno shvatila da sam zaista pustila sve loše stvari i da sam u potpunom miru sa tim. Naravno da se ne bih družila niti ponovo zbližavala sa tim ljudima, ali definitivno ne osećam ni mrvicu ogorčenosti ni prema kome.
Napravi spisak svih ljudi za koje se sećaš da su te ikad povredili, a onda im se zahvali na lekciji i poželi sve najbolje. Ali ne reda radi nego stvarno SVE NAJBOLJE. Onog trenutka kad shvatiš da stvarno možeš da poželiš sve najbolje nekome ko tebi možda nje želeo isto, osetiš mir kakvom ogorčenošću nikad ne bi ni prišao.

“Kad nas neko duboko povredi, oporavljamo se tek kad oprostimo.” – Alan Paton.

ČITAJ KNJIGE
Iako sam neko ko godinama unazad dosta čita, u 2017. je čitanje postalo nešto što radim SVAKOG DANA. To ne znači da sedim po tri sata nad knjigom po svaku cenu, ali za nekoliko stranica uvek nađem vremena. Pronađi žanr koji ti odgovara, učlani se u biblioteku, kupi Kindle ili šta god, ali zacrtaj sebi da svakog dana nešto pročitaš.
Naučićeš puno, vokabular će ti biti bolji, upoznaćeš sebe, uživaćeš dok se nalaziš u tuđim glavama putem likova, održavaćeš mozak zdravim, pamtićeš bolje, razvićeš maštu… Jednom rečju, obogatićeš svoj um. Posmatraćeš život drugim očima i otvaraće ti se putevi za koje si mislio da ne postoje.
Ovdeovde i ovde možeš videti neke od mojih favorita godine. Decenije 😀
Znam da će mnogi reći da gledaju filmove, i sama sam veliki filmofil, ali i dalje tvrdim da to nije isto što i čitanje knjige. Kad gledaš u monitor, ti imaš sve servirano, a kad čitaš sam kreiraš slike u svojoj glavi i razvijaš maštu.
Nemojte ni da nalazite izgovore, da nemate vremena i slično, za par strana dnevno svako ima vremena. Posebno danas kad se mnogi žale kako gube vreme na telefonu, a ne znaju ni sami šta ni zašto gledaju. Nosite knjigu sa sobom u torbi i dok čekate u redu u pošti ili ste na autobuskom stajalištu, imate dovoljno vremena da pročitate nešto. Ne pričam ovo napamet, sve praktikujem 🙂

PROVODI VREME U PRIRODI
Oduvek sam volela da obilazim velike gradove i budem u gužvi, ali sam u poslednjih par godina uz sve to baš zavolela i prirodu. Shvatila sam da mi neverovatno prija, odmara me, umiruje i popravlja raspoloženje. Uvek se setim scene iz neke domaće serije (neka Mirjam fazon) gde pacijentkinje teraju da leže napolju kako bi se što pre izlečile. Naučno je dokazano da boravak u prirodi povoljno utiče na zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko. Primećujem koliko sam smirenija u prirodi, svesnija trenutka i generalno u većem miru. Nakon toga mnogo lakše radim sve što treba da radim, kreativnost sama izlazi iz mene, čak mi i učenje lakše pada 🙂
Ne morate da odete na 10 dana na planinu da biste bili u prirodi, obližnji parkovi i šume su takođe odlična opcija za svakodnevni život. Ukoliko imate dvorište, i to se računa! Ja najviše volim da ostavim mobilni kući, ponesem knjigu, odem do parka i tamo čitam. Kad je hladnije dobro se obučem i nema problema 🙂
Ovde sam pisala o šetnji zahvaljujući kojoj sam i zavolela prirodu.

Ostavljam vam ispod divan video o prirodi i njenoj lepoti, pogledajte ga 🙂
Evo ovde i sa prevodom.

Pored svega napisanog, rekla bih vam i da se malo skinete sa društvenih mreža, isključite telefon, uključite život i  eliminišete iz svog života sve one koji vas ne čine srećnim. Da se okružite pozitivnim ljudima koji vide život u svemu. Želim vam da prestanete da lažete sebe da ste debeli i srećni već da više povedete računa o svojoj ishrani (isto poručujem i sebi 😀 ). Želim vam da shvatite da ne treba da budete savršeni, sasvim je dovoljno da budete svoji. Da od dece učite kako treba živeti. I da mnogo mnogo putujete i otkrivate nove svetove. Sami ili u dobrom društvu, kako vam je draže 🙂

To bi bilo to što se tiče današnjeg teksta, nadam se da vam se dopao i pišite mi koje su to korisne navike i odluke koje ste vi doneli zarad srećnije godine 🙂

3 thoughts on “5 stvari koje treba da (u)radiš u 2018.”

  1. Moja Anđa <3 ^^
    Sve sam napravila, osim stavki 3 i 4…
    Trojku… s tim se još borim jer sam kombinacija miroljubive i ''pazi, minsko polje'' osobe. Nepravda mi je kao žulj, trn, smeta.
    A četvorka… nadam se da ću stići ove godine poraditi na intelektualnoj i emocionalnoj inteligenciji, a knjige tu jako pomažu.

    Ja ću ti u ovoj 2018. poželeti izvrsno zdravlje i osmijeh, ali onaj odistinski 😀
    Puse.

    1. Ista sam! ☺ S jedne strane super mirpljubiva, s druge minsko polje koje proradi i zbog sitnica koje ga se lično ne tiču. Ali kad ‘pukneš’ i praktično shvatiš da tvoji bes i ljutnja neće rešiti ništa osim što ćeš se još gore osećati, onda zarad sebe pustiš sve loše. Sigurna sam da će i tebi uspeti, samo poželi da stvarno preko svega pređeš, od toga se počinje ?

      Za knjige znam da ćeš naći vremena, veruj mi da i par strana dnevno rade posao… ❤

      Hvala ti na lepim željama, uzvraćam istom merom i šaljem punooo poljubaca! ?❤

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *