Činjenica je da ne možemo svima da se sviđamo, pa kome onda birate da se ne sviđate?
Lično, nikada nisam imala problem sa tim da se ne dopadam svima, ali mi je za neke ljude posebno drago kad me ne gotive jer mi to samo potvrđuje da idem u smeru u kom želim da idem.
Ne omalovažavam te ljude, niti smatram da sam ja lošija jer se njima ne dopadam, samo prosto idemo različitim putevima i radije biram da se nekome ne sviđam zbog onoga što jesam nego da se trudim da se nekome svidim gazeći po sebi i svojim stavovima. Iskreno verujem da pravi ljudi dolaze u naše živote onda kada mi budemo baš ono što jesmo jer na taj način privlačimo sebi slične. Uvek se setim onog – neki ljudi će te voleti zbog nečeg, drugi neće zbog istih stvari, pa da li se onda isplati menjati se zbog nekog?
Neki bi za mene rekli da umem da budem teška, svakako da imam mane kao i svi mi, ali postoje neke stvari i stavovi zbog kojih sam dolazila u konflikt sa ljudima, a ja ih smatram ispravnim. Kad sa nekim ne „kliknem“ zbog toga, može samo da mi bude drago jer se na prirodan način filtriraju ljudi koji imaju drugačije stavove i poglede na život.
Nabrojaću neke stvari za koje najviše primećujem da drugim ljudima umeju da budu trn u oku, kada su u pitanju medjuljudski odnosi.

KAŠNJENJE – NISAM DUŽNA NIKOGA DA ČEKAM NITI JE IKO DUŽAN MENE DA ČEKA
Neki ljudi smatraju da ste vi dužni da ih non stop čekate i ne vide problem u tome što vi blejite negde dok oni kasne. Ja ovo tolerišem samo ako su u pitanju spoljne okolnosti na koje ne možemo da utičemo, sve ostalo ne. Apsolutno nikoga ne čekam niti smatram da imam razloga za tim. Ubedljivo me najviše izluđuje kada dođem po nekog autom ispred kuće, javim se kad krenem da bi bila spremna/spreman kad stignem i onda još čekam ispred kuće u autu da se „snaša“ spremi. To je za mene odraz totalnog nepoštovanja na koje mogu da odreagujem samo tako što upalim auto i odem svojim putem, što sam nekoliko puta i uradila. Isto tako se i sama trudim da svuda stignem neki minut ranije jer se osećam loše kada mene neko čeka, a ako kojim slučajem kasnim, verovatno su u pitanju okolnosti na koje nisam mogla da utičem (gužva u saobraćaju itd.).

NE SLUŠAM SVAČIJE SAVETE NITI IH DELIM SVIMA
Često primećujem da ljudi dele savete šakom i kapom i kad ih niko ne pita. Daju sebi za pravo da savetuju druge, bez obzira na to da li je prikladno ili ne. Prvo – ako ti neko ne traži savet, 99,99999999% neće ni da ga primeni, uostalom, zašto bi kad ga nije tražio?! Drugo, kad čovek nije spreman da prihvati i čuje savet, možeš da pričaš do prekosutra, niko te neće čuti, a kamoli primeniti. Verujem da mnogi misle da su bolji ljudi kad tako žele da pomognu svima redom, ali to ljude više iritira nego što im pomaže, znam po sebi. Najjače je što to često budu neki random ljudi koji nemaju puno veze sa mojim životom, a oni koji me dobro poznaju i sa kojima se družim, vrlo dobro znaju kada, šta i kako treba da kažu.

ISKRENOST – AKO ME PITAŠ ZA MIŠLJENJE, NE BUNI SE KAD GA DOBIJEŠ
Mnogo puta sam se našla u situaciji gde me ljudi pitaju za mišljenje, a kad ga čuju, ne bude im pravo. Nikada nikoga nisam uvredila izražavanjem svog mišljenja, ali se nekim ljudima istina ne sviđa, pa očekuju da ih tapšete po ramenu iako se ne slažete sa tim. Naravno da nikome neću reći „Jao, ja tu bluzu nikad ne bih obukla, baš je ružna!“, niti bilo šta slično ni na takav način, ali ću zasigurno reći drugarici da mi se ne dopada kako joj stoji, isto kao što očekujem da i ona meni tako kaže. Takođe, bez problema ću reći bliskoj drugarici da mislim da se neko ne ponaša lepo prema njoj i da je pravi budalom, ako mi već priča o tome i pita me za mišljenje.  Isto tako ću joj reći da smatram da njeno ponašanje nije okej i da mislim da treba da ga promeni. Na kraju svako radi kako smatra da treba i ne insistiram na tome da je moje gledište ispravno, ali ako me već pitaju za mišljenje, reći ću ga bez ustručavanja. Svakako treba naći pravi način da se nekome kaže nešto što ga možda može povrediti, ali verujem da je svaka istina mnogo bolja od foliranja i neiskrenosti zarad „mira u kući“. Za mene to nije odnos kakav treba graditi sa bliskim ljudima.

IZGOVORI – NE TRAŽI MI SAVET AKO SI VEĆ SPREMIO 50 IZGOVORA ZAŠTO NE MOŽEŠ
Kad neko počne da mi priča kako nema vremena za ovo i ono, ne može da odradi to zbog toga i toga, a baš bi voleo da može, uvek se polomim živa da nađemo način da to postane moguće. Znate šta se onda desi? Neki ljudi se potrude i reše problem, pa tako skontaš da su stvarno želeli da to odrade. Ovi drugi nađu dodatnih milion razloga zašto to ne mogu (iako realno mogu) i još te nacrne jer ih NE RAZUMEŠ dajući im mogućnosti i ideje za rešavanje. Ne, ja ne razumem nalaženje izgovora za raznorazne gluposti, ako već nešto nećeš, nemoj ni da radiš, nije problem, ali ona priča „Jao, i ja bih, al’ šta ću kad ne mogu…“ i konstantno izigravanje žrtve za sve u životu je nešto što me najstrašnije nervira i sa takvim ljudima nikako ne funckionišem jer se međusobno izluđujemo. Nisam ni ja savršena, ne radim puno stvari koje bi trebalo da radim, ne radi se tu o tome, ali u potpunosti preuzimam odgovornost za sve, a ne krivim Boga, sudbinu i ne znam ti ja koga za nešto što od mene zavisi.
Ugojila sam se jer sam jela kao prase, „nisam stizala“ da treniram jer sam radije za to vreme gledala serije, nisam učila jer sam svesno odabrala uživanje itd. Očigledno sam imala druge prioritete, a kad sam poželela to da promenim, promenila sam bez nalaženja izgovore za sve.



NE MOGU JER NEĆU

Ljudi sa kojima se družim, vrlo dobro znaju da nemam problem da kažem „Ne želim večeras sa tobom u grad jer mi se ne ide“ ili „Nisam raspoložena, bolje dođi sutra“ i slično. Isto važi i za njih. Izuzetno cenim kad mi neko iskreno kaže da mu se nešto ne radi, da mu se sada ne viđa sa mnom i da jednostavno neće jer bi da bude sam/sama, nego da se bilo šta podrazumeva i radi „iz kurtoazije“. Ovo naravno ne znači da nisam tu za svoje prijatelje kada sam im potrebna, isto kao i oni za mene, već sam samo da nema isfoliranosti ni prisiljavanja na bilo šta. Svako ima prava da mu se nešto ne radi i sve dok ne ugrožava drugu osobu, apsloutno smatram da treba da radi kako mu se radi. Mnogi očekuju da uvek sve želiš da radiš sa njima i nazivaju te sebičnim ako nekad kažeš NE, a oni nisu sebični kad očekuju da ti radiš nešto što ti se ne radi, samo zato što oni tako žele?

DOGOVORI SE POŠTUJU
Ako se sa nekim dogovorim da sutra u 8 idem na večeru, očekujem da to tako i bude (izuzetak su vanredne situacije). Ja svoje obaveze uglavnom planiram unapred i ne želim da mi tih par sati propadnu zato što je nekome sat vremena pre polaska dunulo da mu se sad radi nešto drugo. Kao što rekoh malopre, nije problem da se kaže „Ne želim da idem, radi mi se nešto drugo i ne viđa mi se sa tobom“, ali otkazivanje planova u 5 do 12 smatram bezobzirnim. Neko drugi je možda sve svoje obaveze podredio tome, dok ti bez pardona kažeš kako te pozvao Marko da idete u grad, pa moraš sa njim.
I ne, nisam isključna, naravno da ima situacija kada se prosto desi da se nešto otkaže, ali nekim ljudima je ovo uobičajen način funkcionisanja koji ja ne tolerišem, niti se sa takvim ljudima družim.

DUVANSKI DIM NE TOLERIŠEM U SOBI U KOJOJ SPAVAM
Iako bi bilo logično da se ovo podrazumeva, neki ljudi će se jako naljutiti na vas ako im kažete da se u vašoj sobi ne puši, uz komentar „Nećeš da crkneš od jedne cigare“ i sl. Čak i dok sam bila pušač, duvanski dim u sobi gde se spava, nikada nisam tolerisala. Ne podnosim da mi se posteljina i garderoba osećaju na dim i ako si došao na moj teren, to ćeš da poštuješ. Terasa je tu, pa izvol’te, ne vidim zašto bi bilo ko ispaštao zato što se nekome puši, a s druge strane je i sebično smatrati da vama neko treba da ugodi i pusti vas da duvanite dok vi o njima očigledno ne razmišljate. Za mene se ovo podrazumeva i ko god dođe kod mene i želi da puši, terasa mu je sobodna. Isto je važilo i za mene dok sam pušila, ako odem kod nekog, poštujem njegova pravila i apsolutno se ne vređam ako se u nečijoj kući ne puši.

GOSTI SE NAJAVLJUJU
Koliko puta vam se desilo da ste nakon napornog dana poželeli da se izvalite u krevet, a onda ste čuli kuc, kuc na vratima? I eto ih nenajavljeni gosti sa kojima ćete morati da sedite iako biste najradije spavali ili ne radili ništa. U mojoj kući se ovako ne funkcioniše, pa sam od malena imala od koga da naučim da se gosti najavljuju, da se pita da li ste slobodni i da li želite da dođemo ili ste planirali nešto drugo. Iznenadili biste se koliko ljudi smatra da uopšte ne treba da se jave kad žele da dođu već se podrazumeva da ste vi uvek slobodni i da jedva čekate njihovo društvo u svakom trenutku. Za mene je osnovna kultura da pitam nekoga da li mu odgovara da se tada vidimo, na kraju i da li uopšte želi.

NIKOME NE MORAM DA BUDEM DOSTUPNA 24/7, KAO NI DRUGI MENI
Od kad sam prestala da budem zavisna od telefona, počela sam da ga ostavljam kući kad idem na piće sa nekim, u šetnju, na trčanje ili gde god smatram da mi nije potreban. Posledica toga je da nikome nisam dostupna 24/7, a na poruke odgovaram tek kada ih vidim, ponekad i posle par sati. Činjenica je da se ponekad ne javim kada nekome nešto treba, ali isto tako smatram da manje-više sve može da sačeka. Baš pre neki dan sam pričala sa drugaricom kako me nekada u trenutku iznervira kada mi se neko ne javlja na telefon, ali kad realno pomislim – zašto bi bilo ko bio dužan da mi bude dostupan u svakom trenutku?!!!
Trenuci bez telefona i distrakcija su za mene neprocenjivi, pomažu mi da budem u trenutku i koncetrišem se, tako da mislim da bi drugi to trebalo da razumeju, isto kao što i ja razumem kad su oni u pitanju. Svi oni koji se bune što im se ne javljam baš kad su oni zamislili će morati da se pomire sa tim ili mogu da prestanu da me zovu 🙂

NEKI LJUDI SU TU SAMO KAD IM TREBAŠ (ILI ONI TEBI) I TO JE SASVIM OKEJ
Apsolutno ne mislim da bilo ko treba da iskorišćava nekoga, očekuje nešto besplatno zbog poznatstva i slično, ali mi je sasvim okej da su neki ljudi tu kad im nešto treba (ili vama nešto treba). Logično je da ne možemo da budemo bliski sa velikim brojem ljudi, zna se ko su prijatelji, ko drugari, a ko poznanici i sve dok niko nikoga ne iskorišćava, skroz mi je u redu da neki ljudi jedni drugima služe samo za pomoć kad zatreba.

Ništa nabrojano nisam napisala napamet, zbog svake stavke sam bar jednom došla u konflikt sa ljudima i drago mi je što je tako jer bi mi vrlo brzo postalo jasno sa kim mogu da funkcionišem, a sa kim ne. Nismo svi za svakoga i tu nema ničeg lošeg, samo treba naći ljude koji su na istim talasnim dužinama 🙂

Zbog kojih vaših stavova o međuljudskim odnosima ste vi dolazili u konfilkt sa drugima, možda delimo neki? 🙂

(Visited 579 times, 1 visits today)

14 thoughts on “10 stavova o međuljudskim odnosima zbog kojih sam dolazila u konflikt sa drugima”

  1. Delimo dosta, ali ja bih dodala još jedan, zapravo varijaciju poslednjeg – ne možeš i ne treba sve da imaš u jednoj osobi. Dasvim je ok da imaš posebno društvo za izlaske, za fizičku aktivnost, za obilazak nove izložbe… Ne kažem da prijatelje treba tretirati kao modne dodatke. 😀 Samo da je gotovo nemoguće naći svog blizanca, osobu sa kojom ćeš deliti sve želje i interesovanja. Čak i blizanci nisu potpuno isti. Bolje je imati više osoba sa kojima ti je lepo, nego jednu “bff”, barem po mom dosadašnjem iskustvu. 🙂

    1. Potpisujem! :)Baš tako se i družim sa ljudima, ali sam ovde više mislila na neke poznanike koji jedni drugima “služe” za pomoć kad zatreba, iako nisu nerazdvojni ovako.
      A što se prijatelja tiče, svakako da ih treba imati više za različite aktivnosti, nema potrebe stalno siliti nekog da radi nešto što mu nije zabavno, samo da bi nama bilo 🙂

  2. Slazem se za vecinu napisanog, delim misljenje i volim takve principe, stavove. Sa godinama sam shvatila i prihvatila da bliske osobe ne moraju sve da mi kazu niti sam ikada to trazila od njih. Svako ima svoju volju i slobodu, sta zeli da podeli. U toku odrastanja mislim da bas zbog toga dodje do konflikta izmedju ljudi ili neka strana se oseti povredjena. Navikla sam da neke stvari primetim svesno kod ljudi, ali da ne moram da im pridajem znacaj i komentarisem ih na glas jer je to trenutno. Vecinski stvari ne komentarisem ako se ne slazem, jer ne zelim da gubim energiju niti sam ikada volela da ubedjujem. Od ljudi koji to vole da rade, udaljila sam se. To zaista izvlaci energiju kod slusaoca. Kroz to da vole da ubedjuju druge, zapravo teze da sebe ubede u to sto pricaju. I ne volim kada mi neko deli svoje zelje gde ce da zivi, sta da radi, pa na osnovu toga i meni da isto kaze da to uradim, a niti sam pitala za misljenje niti me to zanima. Znas sta vec mislim o datim temama i ne davi. Zivis svoj zivot, svakome je data slobodna volja, prema tome poyy. Mada, cim nesto odredjeno ne volim, sigurno da negde i ja davim druge, a da ne primecujem na kom je to frontu…

    1. E da, to sam zaboravila da pomenem! 🙂 Ja sam nekada “ubeđivala”, ali sad to više ne radim jer sam uvidela da nema nikakve svrhe, svako radi ono što on želi i kako misli da treba. S druge strane, ono što je za mene ispravno, za drugog može biti pogrešno i obrnuto.
      Ja volim kad mi ljudi pričaju svoje planove i želje, ali ne i kad se trude da me ubede da i moji treba takvi da budu.
      Sigurno je da svi imamo nešto što ne primećujemo kdo sebe, zato su tu bliski ljudi da nas osveste :))

  3. Kašnjenje ne mogu nikako da shvatim i još kad mi neko od takvih kaže kao ja kasnim uvek, kao takav / takva sam. Mislim se u sebi super, čekati te više sigurno neću 😂 To je klasično NEPOŠTOVANJE tuđeg vremena. I još nešto, izgovore da neko nema vremena da se vidimo recimo, a pri tome znam da ima nego je nesposoban da se organizuje ili bolje rečeno – lenjost. Ali i sa takvima je lako, znaš kome si bitan, kome nisi, i rasčistiš odmah. Eto toliko💜

    1. Haha, upravo to, budi takav, a ja odoh 😀 Znaš kako ja kažem, vremena svi imamo isto, samo je pitanje kome su šta prioriteti. Ne volim ni da forisram ljude da se viđamo, neki su jednostavno takvi da više rade, a manje se druže, tako da je sve to individualno. Poštujem svačije, ali se vodim prema svom 🙂 Hvala ti na komentaru <3

  4. Skoro sve stavke su iste i kod mene, posebno se nerviram oko ljudi koji se ne najvljuju mene bi tačno pojeo blam da dođem nekom na vrata a da ga ne pitam da li je slobodan i kada i da li mu odgovara da dođem, to je baš nekultura. Isto ej i za cigarete kao neko ko je prošao blaži oblik astme nema pušenja u stanu živim sa bakom i čak i ona kao pasionirani pušač ne pali cigaru u stanu nikako, svaka čast za stavove 🙂

  5. Ti i ja pravljene na isti kalup! Da nisi strelac u horoskopu 🙂 Mada ne verujem mnogo u to, ali imam neke svoje zablude na tu temu…Posebno ovo o iskrenom mišljenju i nenajavljenjom gostovanju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *